Novi Radikali, Napred Srbijo

Poštovani radikali, uskoro saopštenjem bićete upoznati sa našom novom strankom, Time
POZIVAMO SVE NAŠE PRISTALICE DA NAM SE PRIDRUŽE .

Za nas, za vas , za vašu decu Za SRBIJU...

Svi uz Našeg Tomu.

Листа СРС за народне посланике 26.3.2008.

СРПСКА РАДИКАЛНА СТРАНКА - Др ВОЈИСЛАВ ШЕШЕЉ

1. Др ВОЈИСЛАВ ШЕШЕЉ, 11.10.1954, професор универзитета, ЗЕМУН, Милице Ракић 36
2. ТОМИСЛАВ НИКОЛИЋ, 15.02.1952, грађевински техничар, НОВИ БЕОГРАД, Булевар Зорана Ђинђића 45и
3. ДРАГАН ТОДОРОВИЋ, 25.01.1953, дипл. инжењер организације рада, БЕОГРАД, Проте Матеје 47
4. ГОРДАНА ПОП - ЛАЗИЋ, 05.04.1956, дипл. правник, БАТАЈНИЦА, Краља Радослава 125
5. АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ, 05.03.1970, дипл. правник, НОВИ БЕОГРАД, Булевар Михајла Пупина 10а
6. МИЛОРАД МИРЧИЋ, 22.02.1956, дипл. инжењер технологије, НОВИ САД, Бранимира Ћосића 10
7. ГОРАН ЦВЕТАНОВИЋ, 11.03.1965, лекар специјалиста, ЛЕСКОВАЦ, Маре Ђорђевић 6 - б
8. ВЈЕРИЦА РАДЕТА, 15.10.1955, дипл. правник, ЗЕМУН, Горњоградска 9г
9. БРАНИСЛАВ ЦРНЧЕВИЋ, 08.02.1933, књижевник, БЕОГРАД, Петра Лековића 32
10. НЕМАЊА ШАРОВИЋ, 28.12.1974, дипл. правник, БЕОГРАД, Мике Аласа 20

11. ЗОРАН КРАСИЋ, 11.03.1956, дипл. правник, БЕОГРАД, Стевана Опачића 20/41
12. НАТАША ЈОВАНОВИЋ, 14.04.1966, туристички водич, КРАГУЈЕВАЦ, Јосипа Панчића 1/2 - 9
13. ЉУБОМИР КРАГОВИЋ, 16.04.1956, дипл. инжењер кибернетике, КОСОВСКА МИТРОВИЦА, Војводе Степе 14
14. БОЖИДАР ДЕЛИЋ, 20.02.1956, генерал у пензији, БЕОГРАД, Церски Венац 6/9
15. ПЕТАР ЈОЈИЋ, 12.07.1938, адвокат, ПАНЧЕВО, Георги Димитрова 7А
16. ЕЛЕНА БОЖИЋ - ТАЛИЈАН, 07.09.1970, новинар, ЖАРКОВО, Милоја Закића прилаз 1/2
17. МОМИР МАРКОВИЋ, 29.09.1950, дипл. политиколог, ЗЕМУН, Пећиначка 56
18. ЈАДРАНКО ВУКОВИЋ, 24.03.1961, правник, ЗЕМУН, Орачка 15
19. СЛАВКО ЈЕРКОВИЋ, 17.05.1959, адвокат, ЗЕМУН, Горњоградска 28
20. МАРИНА РАГУШ, 08.07.1969, дипл. политиколог за међународне односе, БЕОГРАД, Тодора Дукина 33
21. Мр ДЕЈАН МИРОВИЋ, 16.09.1972, магистар правних наука, БЕОГРАД, Косовска 6
22. ОГЊЕН МИХАЈЛОВИЋ, 06.10.1960, дипл.инжењер прехрамбене технологије, ЗЕМУН, Капетана Радича Петровића 12
23. Мр АЛЕКСАНДАР МАРТИНОВИЋ, 15.06.1976, магистар правних наука, РУМА, Орловићева бб
24. МАРИНА ТОМАН, 06.06.1972, дипл. економиста, БЕОГРАД, Коче Капетана 6
25. АМЈАД МИГАТИ, 27.03.1951, новинар, БЕОГРАД, Рамаданска 8а
26. МИРОЉУБ ИГЊАТОВИЋ, 27.08.1976, дипл. теоријски физичар, БЕОГРАД, Миријевски булевар 40
27. Др БРАНКО НАДОВЕЗА, 01.04.1961, доктор наука, БЕОГРАД, Делиградска 40а
28. ЉИЉАНА МИХАЈЛОВИЋ, 05.09.1965, економиста, БЕОГРАД, Капетана Радића Петровића 12
29. ФИЛИП СТОЈАНОВИЋ, 10.08.1944, наставник разредне наставе, БЕОГРАД, Владимира Томановића 10/23
30. НОВАК САВИЋ, 22.12.1946, трговац, КЛУПЦИ, Змајевац 12
31. БОРИС АЛЕКСИЋ, 15.11.1975, дипл. правник, БЕОГРАД, Десет авијатичара 21
32. ВЕСНА ЗОБЕНИЦА, 22.11.1955, економиста, ЗЕМУН, Банијска 62
33. СЛАЂАН МИЈАЉЕВИЋ, 09.08.1966, спортски тренер, БОРЧА, Ваљевског одреда 45а
34. ДРАГАН ТАСИЋ, 13.10.1958, правник, БЕОГРАД, Књегиње Зорке 88
35. БОРИСЛАВ ПЕЛЕВИЋ, 22.11.1956, професор, БЕОГРАД, Веселина Чајкановића 29а
36. БРАНКИЦА ТЕРЗИЋ, 24.07.1966, административни радник, БАТАЈНИЦА, Краља Радослава 125/3
37. Проф. др МИЛАН КНЕЖЕВИЋ, 09.03.1952, професор универзитета, КРАГУЈЕВАЦ, Браће Петковић 5/17
38. ЉУБИША ПЕТКОВИЋ, 29.11.1952, виши фудбалски тренер, БЕОГРАД, Булевар Деспота Стефана 83
39. ЗОРАН ЗЕЧЕВИЋ, 12.10.1956, хирург, АРАНЂЕЛОВАЦ, Јанка Катића 49
40. ЈАДРАНКА ЈОКСИМОВИЋ, 26.01.1978, дипл. политиколог, БЕОГРАД, Црнотравска 11а/181
41. СУЛЕЈМАН СПАХО, 16.06.1949, радник, ЛОЗНИЦА, Драгољуба Поповића 10
42. Др БРАНИСЛАВ БЛАЖИЋ, 01.04.1957, хирург, КИКИНДА, Светозара Милетића 35
43. ПАЈА МОМЧИЛОВ, 24.01.1948, лекар, БЕОГРАД, Небојшина 41а
44. ЗЛАТА РАДОВАНОВИЋ, 09.06.1980, правни техничар, БЕОГРАД, Булевар краља Александра 191
45. ИГОР МИРОВИЋ, 12.07.1968, дипл. економиста, НОВИ САД, Пушкинова 9
46. ЈОВАН ДАМЈАНОВИЋ, 08.07.1947, дипл. турзмолог, ЗЕМУН, Бачки Иловик 30
47. ТОМИСЛАВ ЉУБЕНОВИЋ, 02.05.1951, инжењер металургије, ЛЕСКОВАЦ, 28.март 1а/57
48. ВЕСНА МАРИЋ, 11.10.1954, административни радник, МАЛИ МОКРИ ЛУГ, Момачка 20
49. МИЛОРАД БУХА, 12.12.1957, дипл. правник, ВЕТЕРНИК, Радничка 19
50. ДРАГОЉУБ АНАСТАСОВСКИ, 20.01.1953, машински техничар, БЕОГРАД, Милице Јанковић 3
51. ВИТОМИР ПЛУЖАРЕВИЋ, 03.06.1950, шумарски техничар, ВРДНИК, Лазара Гојковића 2
52. ЛИДИЈА ВУКИЋЕВИЋ, 20.07.1962, драмски уметник, БЕОГРАД, Мајора Бранка Вукосављевића 116
53. МИЛОВАН РАДОВАНОВИЋ, 30.01.1954, правник, АЛЕКСИНАЦ, Малићева 16
54. Др НИКОЛА ЖУТИЋ, 14.08.1952, доктор историјских наука, БЕОГРАД, Јуре Керошевића 4
55. БРАНИМИР ЂОКИЋ, 02.06.1950, истакнути уметник, наставник физичког, БЕОГРАД, Благоја Паровића 115д
56. Мр ЈОРГОВАНКА ТАБАКОВИЋ, 21.03.1960, магистар економских наука, НОВИ САД, Бранимира Ћосића 7
57. ВЛАДО СЕКУЛИЋ, 29.09.1959, економиста, НОВИ БЕОГРАД, Јурија Гагарина 174/24
58. ИГОР БЕЧИЋ, 05.06.1971, дипл. економиста, ВРБАС, Иве Лоле Рибара 19
59. МИЛОСАВ МИЛИЧКОВИЋ, 04.06.1959, дипл.инжењер машинства, БЕОГРАД, Љубише Јеленковић 5д
60. ВЕСНА НИКОЛИЋ - ВУКАЈЛОВИЋ, 03.09.1962, дипл. правник, КРАЉЕВО, др Зоре Илић Обрадовић 2
61. МИЛАН ШКРБИЋ, 12.02.1960, економиста, АПАТИН, Језерска 49/б
62. ДРАГАН ЧОЛИЋ, 10.10.1953, радиомеханичар, СМЕДЕРЕВО, Горанска 121
63. МОМЧИЛО ДУВЊАК, 03.12.1958, саобраћајни техничар, КРУШЕВАЦ, Бране Јанковић 34
64. ИВАНА ЗЕЧЕВИЋ, 24.07.1961, професор, ТИТЕЛ, Теодора Станисављевића 1
65. НИКОЛА ВУКЕЛИЋ, 21.07.1981, апсолвент факултета политичких наука, ИНЂИЈА, Светог Саве 37а
66. НЕБОЈША СТЕФАНОВИЋ, 20.11.1976, дипл. економиста, НОВИ БЕОГРАД, Булевар Арсенија Чарнојевића 41
67. МИЛОРАД КРСТИН, 17.11.1955, пољопривредни техничар, ТАРАШ, Маршала Тита 8
68. ГОРДАНА ГАЈИЋ, 03.10.1967, службеник, СМЕДЕРЕВСКА ПАЛАНКА, Црвене армије 7
69. НИКОЛА САВИЋ, 09.04.1959, професор, НИШ, 12. српске бригаде 24
70. БОЖИДАР КОПРИВИЦА, 29.06.1953, адвокат, ПАНЧЕВО, Жарка Зрењанина 101
71. Мр СРБОЉУБ ЖИВАНОВИЋ, 05.05.1953, магитар техничких наука, ЈЕЛЕНЧА, Маршала Тита 92
72. ЗОРИЦА СТЕВАНОВИЋ, 31.05.1965, сарадник у настави разредне наставе, НИШ, Милића Карамарковића 2
73. ДУШАН СТУПАР, 13.10.1956, дипл. менаџер, БЕОГРАД, Александра Белића 19
74. ВЕРОЉУБ АРСИЋ, 28.08.1969, приватни предузетник, ПОЖАРЕВАЦ, Лоле Рибара 50
75. ЗОРАН АНТИЋ, 18.01.1962, приватни предузетник, ЈАГОДИНА, Ивана Горана Ковачића 7
76. РАДИЦА ЈОЦИЋ, 09.03.1962, професор, БЕЛА ПАЛАНКА, Живојина Мишића 5
77. ПРЕДРАГ СТОШИЋ, 23.03.1969, саобраћајни техничар, ВРАЊЕ, Краља Стефана Првовенчаног 183/3
78. МИЛАН АВРАМОВИЋ, 19.03.1980, саобраћајни техничар, БЕОГРАД, Сењачка 27
79. ЗДРАВКО ТОПАЛОВИЋ, 02.11.1965, инжењер статистике, БЕОГРАД, Пожешка 97
80. МАРИЈА МИЛИШИЋ, 09.06.1979, правник, ЗРЕЊАНИН, Булевар Вењка Влаховића 36/9
81. РАДОСЛАВ ЈЕВРЕМОВИЋ, 02.12.1975, дипл. економиста, БЕШЕНОВО, Драгиње, Никшић бб
82. ДРАГОЉУБ СИМОНОВИЋ, 08.07.1959, машински конструктор, ВРЧИН, Касаповачка 6
83. ДРАГАН ЖИВКОВ, 03.11.1958, предузетник, БАЧКО ГРАДИШТЕ, Партизанска 93
84. ДРАГИЦА ЈОКСИМОВИЋ, 14.06.1959, ПТТ техничар, БЕОГРАД, Браће Јерковић 117а
85. МИЛАН НИКОЛИЋ, 27.08.1954, дипл.инжењер машинства, АРИЉЕ, Радоша Бојовића 5/15
86. ДАРКО ГЛИШИЋ, 28.05.1973, инжењер геодезије, УБ, Стубленица
87. СТЕФАН ЗАНКОВ, 31.03.1976, инжењер електротехнике, ЗАЈЕЧАР, Милана Миљковића 42/30
88. БУДИМКА КОСТИЋ, 18.03.1957, дипл. хемичар, КАЛУЂЕРИЦА, Душан Петровића 7
89. Проф. др МИЛЕТА ПОСКУРИЦА, 11.07.1954, професор универзитета, КРАГУЈЕВАЦ, Николе Пашића 35/1/1
90. СЛАВИША ТОПАЛОВИЋ, 08.01.1975, економиста - оперативни менаџер, УГРИНОВЦИ, 22. октобра 3
91. ТАТОМИР БАКОВИЋ, 12.08.1951, педијатар, ИВАЊИЦА, Драгице Парезановић 30
92. ЉИЉАНА МИЛАДИНОВИЋ, 21.02.1962, службеник, БЕОГРАД, Булевар краља Александра 303
93. ВУЧЕТА ТОШКОВИЋ, 24.03.1941, инжењер саобраћаја, НОВИ САД, Гагаринова 4
94. РАДОВАН МИЛОВАНКИЋ, 05.04.1966, дипл. инжењер индустријског менаџмента, КРУШЕВАЦ, Крфљанска 18
95. ВЕЉКО КОВАЧЕВИЋ, 28.01.1951, специјалиста машинске опреме, КЛАДОВО, Дунавска 27
96. КСЕНИЈА БЛАГОЈЕВИЋ, 20.11.1963, лекар - специјалиста опште хирургије, ЗЕМУН, Ивићева 7
97. ГОЈКО РАДИЋ, 14.03.1960, управни правник, СУБОТИЦА, Браће Радић 79а
98. СРЕТО ПЕРИЋ, 23.09.1959, дипл. правник, ЉУБОВИЈА, Доња Буковица
99. МИЛЕНКО ЖИВКОВИЋ, 22.10.1962, предузетник, ВЛАДИМИРЦИ, Белотић бб
100. ДРАГАНА ТРАЈКОВИЋ, 25.11.1968, машински инжењер , ЛАЗАРЕВАЦ, Станислава Сремчевића Црног 53
101. ПРЕДРАГ МИКИЋ, 26.09.1965, електротехничар, ЧОНОПЉА, Николе Тесле 59
102. ДРАГАН МАРКОВИЋ, 17.05.1956, саобраћајни инжењер , НИШ, Пријездина 10/5
103. Мр МАРКО МИЛЕНКОВИЋ, 20.12.1974, асистент универзитета, ЖИТОРАЂА, Николе Тесле 87
104. ДАНА КОСТАДИНОВИЋ, 11.06.1966, дипл. економиста, НОВИ БЕОГРАД, Булевар Арсенија Чарнојевића 43/31
105. ЈОВАН ДАЈА, 31.10.1956, радник, БЕЛА ЦРКВА, Соње Маринковић 25
106. ЗВОНКО МИХАЈЛОВИЋ, 11.06.1972, службеник, ШТРПЦЕ,
107. РАДИША ИЛИЋ, 19.05.1969, шумарски техничар, СТУБИЦА, Параћин
108. ВЕРИЦА КАРИЋ, 08.04.1976, професор хемије, РАЧА, Лепеничка 19
109. ДРАГАН ПАВЛОВИЋ, 05.07.1963, сарадник у настави, БЕЛА ПАЛАНКА, 9. маја 12
110. САША ВАЉАРЕВИЋ, 08.06.1969, дипл. економиста, ПОЖАРЕВАЦ, 23. српске дивизије 29
111. СНЕЖАНА ПРЕДОЈЕВИЋ, 05.06.1962, угоститељ, НОВИ БЕОГРАД, Љубинке Бобић 6
112. БИЉАНА НИКОЛИЋ, 14.10.1974, дипл.инжењер пољопривреде, СЕЛО РАКАРИ, Горња Топлица
113. ВЕЛИБОР СТОЈКОВИЋ, 03.12.1966, трговац, СТАЈКОВЦЕ, бб
114. МИТА АВРАМОВ, 22.08.1952, машински техничар, ШИД, Николе Влашког 11
115. БОЈАН МЛАДЕНОВИЋ, 04.10.1973, дипл. просторни планер, БЕОГРАД, Јаше Игњатовића 6а
116. СМИЉАНА КОЧИЋ, 24.11.1977, дипл. географ - туризмолог, КАЋ, Народне војске 35е
117. ДАРКО БУЛАТОВИЋ, 13.11.1967, правник, НИШ, Гененерала Милојка Лешјанина 38/5
118. ДРАГАН СТЕВАНОВИЋ, 12.01.1973, економиста, СУРДУЛИЦА, Алексе Шантића 13
119. Мр СПАСОЈЕ БЛЕЧИЋ, 08.03.1977, магистар економских наука, БЕОГРАД, Пива Караматијевића 31/18
120. ЖИВАНКА ЛАЗАРЕВИЋ, 24.12.1966, лекар интерниста, ГРАБОВАЦ, 553
121. РАДИСАВ ПРЕДОЛАЦ, 26.12.1950, приватни предузетник, РАЗБОЈНА,
122. МИЛАН ЋУК, 21.10.1956, трговац, БАЧКИ ГРАЧАЦ, Милоша Обилића 48
123. ЗОРАН ДЕСПОТОВИЋ, 13.01.1965, ветеринарски техничар, ПРИЈЕПОЉЕ, Моше Пијаде бб
124. СНЕЖАНА МУШИЦКИ, 13.09.1974, професор српског језика, НОВИ САД, Јована Храниловића 13
125. ДУШАН МАРИЋ, 10.01.1963, новинар, ВЕЛИКА ПЛАНА, Милета Арсића 4/12
126. МИЛАН ГРБИЋ, 23.10.1950, електротехничар, БЕОГРАД, Краља Милана 39
127. САША МАКСИМОВИЋ, 17.12.1976, апсолвент прехрамбене технологије, НОВИ БЕЧЕЈ, Марка Перичина 36
128. ЉИЉАНА МИХАИЛОВИЋ, 30.01.1952, дипл. економиста, ШАБАЦ, Змај Јовина 9
129. ЖЕЉКО МИРКОВИЋ, 23.03.1970, металостругар, СТАРИ БАНОВЦИ, Раде Нинковића 24
130. Проф. др ЉУБИША СТОЈМИРОВИЋ, 11.09.1950, професор универзитета, БЕОГРАД, Капетана Милоша Жуњића 28
131. МИРКО МУЊИЋ, 03.06.1957, дипл. правник, ЧАЧАК, Балуга бб
132. ОЛГА СТОЈИЉКОВИЋ, 18.03.1964, радник, БОЉЕВАЦ, Краља Александра 23/8
133. ВЕРАН ПАНИЋ, 14.03.1953, дипл. правник, ВАЉЕВО, Власинска 4
134. БРАТИМИР ВАСИЉЕВИЋ, 12.02.1953, економиста, НИШ, Деспота Ђурђа 2 1/21
135. МИЛОСАВ СТАМЕНОВ, 04.01.1961, машински техничар, ЗЕМУН, Јозе Шћурле 43
136. ЈЕЛЕНА ЧИТАКОВИЋ, 14.10.1954, дипл. економиста, УЖИЦЕ, Војводе Масаћа 22
137. ДОБРИСЛАВ ПРЕЛИЋ, 22.12.1963, грађевински техничар, РАТКОВО, Ратка Павловића 75
138. Др РАДОСАВ ШВАБИЋ, 28.12.1951, лекар хирург, АРАНЂЕЛОВАЦ, Краља Петра Првог 50/32
139. АЛЕКСАНДАР ДРАЖИЋ, 06.06.1979, приватни предузетник, ЛАЗАРЕВАЦ, Светог Саве 52
140. ЛАУРА РАЈНОВИЋ - ЕВЕТОВИЋ, 01.06.1975, машински техничар, СУБОТИЦА, Браће Радић 156/64
141. МОМЧИЛО ЦОЛИЋ, 30.07.1959, дипл.инжењер технологије исхране, БОШЊАЦЕ, бб
142. ДАМИР КОВАЧЕВИЋ, 01.08.1964, сарадник у настави, ЗЕМУН, Бачка 1М
143. Др ЗОРАН МАШИЋ, 30.06.1953, доктор ветеринарских наука, РУМЕНКА, Доситеја Обрадовића 51
144. МАЈА УСКОКОВИЋ, 03.07.1973, менаџер туризма, БЕОГРАД, Ћустендилска 11
145. БРАНИСЛАВ РАДИСАВЉЕВИЋ, 19.04.1951, електрозаваривач, НОВИ БАНОВЦИ, Партизанска 132
146. ЗОРАН АЛЕКСИЋ, 10.01.1972, саобраћајни инжењер , ГЛОГОЊ, 4. октобара 44
147. НОВИЦА ЈАНОШЕВИЋ, 02.03.1978, радник, КУЧЕВО, Каона
148. БОЈАНА ЈЕВТИЋ, 22.10.1963, професор разредне наставе, ПАРАЋИН, Радоја Домановића 23
149. ДРАГАН БОЗАЛО, 01.02.1970, хемијски техничар, ГАЈДОБРА, Јована Дучића 16
150. ОТО КИШМАРТОН, 22.09.1962, дипл. инжењер агроекономије, КИКИНДА, Стевана Сремца 6
151. ГОРАН МИХАЈЛОВИЋ, 24.09.1963, професор машинства, ТРСТЕНИК, Обрена Антића 10/4
152. МАРИНА ИСАКОВ, 19.07.1983, студент, КУЛА, ЈНА 8
153. ГОРАН ЈОЦИЋ, 20.11.1966, техничар продаје, ПУКОВАЦ,
154. ВЛАДАН ЈЕРЕМИЋ, 29.11.1974, економиста за маркетинг и менаџерство, МЛАДЕНОВАЦ, Јанка Веселиновића 3
155. МИЛАН ВЕСЕЛИНОВИЋ, 24.12.1956, дипл.инжењер ФОН-а, НОВИ ПАЗАР, Стевана Немање 15
156. НИНА КРСТОВИЋ, 04.09.1975, козметичар, БЕОГРАД, Бубањских жртава 7
157. НЕВЕНА МЛАДЕНОВИЋ, 21.01.1967, конфекционар, СМЕДЕРЕВО, Петра Бојовића 2
158. ИГОР ВЕЉКОВИЋ, 10.07.1972, комерцијални техничар, ПИРОТ, Николе Пашића 143
159. ЗОРАН БАБИЋ, 16.04.1971, дипл. машински инжењер , ВРЊАЧКА БАЊА, Дејана Петковића 3
160. ГОРДАНА ПАУНОВИЋ - МИЛОСАВЉЕВИЋ, 24.07.1957, неуропсихијатар, ЗЕМУН, Шилерова 83
161. ЗОРАН СТОЈАНОВ, 06.11.1967, професор, БОСИЛЕГРАД, Рајчиловци
162. АНТАЛ КОРМАЊОШ, 20.12.1969, економиста, ЈАРКОВАЦ, Жарка Зрењанина 112
163. ЗДРАВКО СИМИЋ, 28.08.1960, пољопривредни техничар, АДАШЕВЦИ, Светозара Марковића бб
164. НАТАША МАРКОВИЋ, 18.03.1974, дипл. правник, КРУШЕВАЦ, Расинских бомбаша 6/22
165. РАШО ВУЧИНИЋ, 01.09.1982, студент, НОВИ БЕОГРАД, Земунска 19/14
166. НОВИЦА МИЉКОВИЋ, 24.04.1970, инжењер сточарства, БОЈНИК, Драговац, бб
167. ЖИВОТА МИРЧЕТИЋ, 13.06.1976, возач, БЕОГРАД, Милана Мирчетића 13
168. ДУШАНКА ПЛЕЋЕВИЋ, 06.04.1953, лекар специјалиста стоматолог, БОР, Дринска 6
169. СРБИСЛАВ ЂОРЂЕВИЋ, 05.06.1946, саобраћајни техничар, СВРЉИГ, Луковичка 25
170. ЗОРАН ПЕТРОВИЋ, 22.07.1962, инжењер машинства, ПРОКУПЉЕ, Бошка Југовића 61
171. СТОЈАН ТИНТОР, 29.06.1955, дипл.инжењер електротехнике, ТЕМЕРИН, Гаврила Принципа 69
172. ЈАСМИНА АССИ, 05.05.1963, специјалиста ургентне медицине, ВРБАС, Палих бораца 18
173. ЉУБОМИР ГУЈАНИЧИЋ, 09.05.1959, металостругар, МРАМОРАК, Рифата Бурџевића 23
174. СЛОБОДАН ВУКОВИЋ, 01.03.1953, аутолимар, БЕОГРАД, Грге Јанкеса 10
175. ВЛАДАН КОЦИЋ, 03.08.1963, дипл. инжењер геологије, БЕОГРАД, Ђује и Драгољуба 3/1
176. ЉИЉАНА МАРКОВИЋ, 02.10.1984, конфекцијски техничар, КОСТАЈНИК, Крупањ
177. ЛУКА ГУТЕША, 19.03.1958, приватни предузетник, ШИМАНОВЦИ, Прховачка 146
178. ИВАН ТИМОТИЈЕВИЋ, 12.04.1980, студент, ВАРВАРИН, Чеде Симића бб
179. ТИХОМИР ЂУРИЧИЋ, 21.04.1959, саобраћајни техничар, ЛИПАР, Мире Ратковић 44
180. Мр ВЕРИЦА НЕШКОВИЋ - ЗДРАВИЋ, 03.03.1948, мр мелиорације, НОВИ САД, Кеј жртава рације 8
181. ЗОРАН ПОПОВИЋ, 16.04.1956, машински техничар, ЉИГ, Краља Петра 22
182. МИЛАН ВАСИЋ, 04.11.1955, пензионер, ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ, Кнеза Александра Карађорђевића 24/1
183. ЖИВОРАД КОНЕСКИ, 24.04.1953, економиста, БЕОГРАД, Прокупачка 37а
184. РУЖИЦА НИКОЛИЋ, 22.04.1976, дипл. дефектолог сурдолог, БЕОГРАД, Пожешка 158
185. СУЗАНА СТАМЕНКОВИЋ, 18.02.1964, економиста, НИШ, Н. Николе Тесле, Личка 2
186. ДРАГАН ЖИКИЋ, 05.06.1952, машински техничар, КРАГУЈЕВАЦ, Др Јована Ристића 27
187. МИРОЉУБ МИЛОШЕВИЋ, 25.08.1948, дипл. грађевински инжењер , КЊАЖЕВАЦ, Бранка Радичевића 12 - 2/27
188. СПОМЕНКА ДРЉАЧА, 11.03.1954, продавац, БЕОГРАД, Бранка Радичевића 4
189. ЗЛАТКО РАДИЋ, 12.01.1972, самостални угоститељ, ЛАПОВО, Љубомира Јовановића 1
190. БРАНИСЛАВ ЈАНКОВИЋ, 23.09.1956, ауто превозник, МАЛИ ПОЖАРЕВАЦ, Ускочка 6
191. ЗОРАН ТЕШИЋ, 28.04.1965, електротехничар, БЕОЧИН, Омладинска 36
192. МИЛИЈАНА ПОПОВИЋ, 25.02.1974, графички дизајнер, СМЕДЕРЕВСКА ПАЛАНКА, 20. јула 1/69
193. РАЈИЦА МИЛОСАВЉЕВИЋ, 24.05.1955, машински инжењер , КРАГУЈЕВАЦ, Жикице Јовановића Шпанца 16
194. ЛИДИЈА ДИМИТРИЈЕВИЋ, 07.01.1975, дипл. економиста, ЛЕСКОВАЦ, Николе Скобаљића 145/25
195. ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ, 13.06.1974, дипл. правник, БЕОГРАД, Балканска 27
196. НОВКА ЂУРЂЕВИЋ, 02.07.1980, дипл.инжењер техничких система, БАНАТСКИ ДВОР, Саве Ковачевића 31
197. БРАНИСЛАВ СТОЈИЋ, 27.06.1951, дипл. инжењер механизације, СУРЧИН, Војвођанска 202
198. ДРАГИША ЂОРЂЕВИЋ, 12.08.1962, саобраћајни техничар, ГОСПОЂИНЦИ, Светосавска 52
199. РАДЕНКО ЦВЕТИЋ, 19.04.1969, дипл.инжењер саобраћаја, РАШКА, Саватија Милошевића 25
200. СВЕТЛАНА СТАНИШЉЕВИЋ, 21.10.1967, грађевински техничар високоградње, БЕШКА, Браће Груловић 15
201. ОЛИВЕРА ТОМОВИЋ, 21.08.1949, економиста, БЕОГРАД, Хомољска 3
202. ДРАГАН АЋИМОВИЋ, 03.09.1976, предузетник, БАНОВО ПОЉЕ, Милана Јоцковића 91
203. БОЈАН НЕШИЋ, 20.02.1973, електротехничар аутоматике, МЕРОШИНА, Ј. Партизани 22
204. АНИТА ГИНИЋ, 24.06.1978, комерцијални техничар, ВРАЊЕ, Боре Станковића 47/42
205. РАЈКО ЂЕКИЋ, 12.02.1961, машински техничар, БЕОГРАД, Шавничка 39а
206. ЗОРАН САВИЋ, 14.05.1962, графичар, ЋУПРИЈА, Железничка 7
207. МИЛОВАН ШЕГРТ, 03.10.1969, техничар финалне прераде дрвета, МАЈДАНПЕК, Шашка 3/310
208. ВАЛЕНТИНА ПЕТРОВИЋ, 26.01.1981, саобраћајни инжењер , ДОЛОВО, Саве Ковачевића 41
209. ДРАГАН МЕДИЋ, 19.04.1959, професор, БАЧ, Његошева 10
210. ЈЕЛЕНА ВУКМИРОВИЋ, 04.10.1983, студент, НОВИ КНЕЖЕВАЦ, Војводе Мишића 6
211. ЗОРИЦА ДУМАНОВИЋ, 17.07.1967, дипл. ветеринар, ТРСТЕНИК, Доњи Рибник
212. ДИВНА БАБИЋ, 16.03.1949, дипл. правник, СОМБОР, Ђорђа Натошевића 2
213. БОЈАН ПОПОВИЋ, 08.03.1984, кошаркашки тренер, СУБОТИЦА, Браће Радић 134
214. ЗОРАН ПУХАЛИЋ, 04.10.1967, пољопривредни техничар предузетник, СРЕМСКА МИТРОВИЦА, Шећер сокак 35
215. Др ПРЕДРАГ МИЈАТОВИЋ, 25.10.1950, специјалиста гинеколог акушер, ВРШАЦ, Дворска 62
216. МАЈА МАЧУЖИЋ, 07.05.1977, директор маркетинга, КРАЉЕВО, Жичка 16
217. БРАНКО РАНКОВИЋ, 26.07.1971, металостругар, МАЛИ БОШЊАК, бб
218. ДЕЈАН СТАМЕНКОВИЋ, 07.01.1972, грађевински техничар, ЦРНА ТРАВА,
219. БОРЕ КУТИЋ, 02.09.1955, правник, НАДАЉ, Вука Караџића 22
220. ЛЕЛА МИХАЈЛОВ, 15.09.1970, правник, ВЕЛИКА ПЛАНА, Душана Маринковића 12
221. ДРАГАН СРЕТЕНОВИЋ, 01.09.1954, трговински техничар, ДУГА ПОЉАНА,
222. РАДЕ МИШИЋ, 15.01.1958, аутомеханичар, МАЛИ ЗВОРНИК, Доња Борина
223. ДАНИЈЕЛА ИЛИЋ, 21.01.1973, дипл.инжењер пољопривреде за ратарство, ВЕЛИКО ГРАДИШТЕ, Војводе Путника 4
224. Др ВЕРОНИКА БОШКОВ, 16.09.1961, доктор економских наука, ЗРЕЊАНИН, 4. јула 29/5
225. МИЛОШ ЈОЈИЋ, 21.04.1955, комерцијалиста, МАГЛИЋ, Косовска 6
226. ЈЕЛЕНА БУДИМИРОВИЋ, 26.11.1985, биротехничар, МАРТИНЦИ, Сремска 71
227. ДАНИЈЕЛА СИМОНЧЕВИЋ, 28.11.1973, економиста, ШУМЕ, број бб
228. БИЉАНА ЋОРИЋ, 13.02.1965, лабораторијски техничар, НОВИ БЕОГРАД, Јурија Гагарина 97
229. МОМЧИЛО ЛАЗИЋ, 31.10.1965, доктор специјалиста урологије, ШАБАЦ, Краља Петра 1. 4/9
230. ВЛАДА МИЛОЈКОВИЋ, 08.05.1966, туристички техничар, СОКОБАЊА, Омладинска 22
231. МИЛАН НИНЧИЋ, 22.02.1940, пензионер, ЧАЈЕТИНА, Бранешци бб
232. НАДА ВУКОВИЋ, 25.09.1981, студент, ДОБАНОВЦИ, Гробљанска 80
233. ЖИВАН ЂУРАГИЋ, 18.05.1959, машинбравар, СРЕМСКИ КАРЛОВЦИ, Браће Анђелића 91
234. ВЛАДА МИЛОЈКОВИЋ, 22.10.1960, ветеринарски техничар, ШЕТКЕ, Ражањ
235. МИРОСЛАВ ПАВЛОВИЋ, 19.06.1970, економиста, КРЋЕВАЦ, Топола
236. СЛАВИЦА ЛАЂЕВИЋ, 27.11.1986, студент, СЕЛЕУШ, Личка 19
237. НЕНАД ТОПЛИЧЕВИЋ, 14.09.1955, машински инжењер , КОСОВСКА МИТРОВИЦА, Цара Душана 54
238. СТЕВАН ДИКЛИЋ, 14.03.1961, рекламни техничар, ЦРЕПАЈА, 27. марта 55
239. МИЋО РОГОВИЋ, 17.09.1965, приватни предузетник, НОВА ВАРОШ, Светог Саве 51/12
240. ЉИЉАНА ВУКАШИНОВИЋ, 29.05.1968, саобраћајни техничар, БАРАНДА, Саве Ковачевића 1
241. СТАМЕНКО ДОЈЧИНОВИЋ, 18.11.1961, дипл. инжењер пољопривреде, СВИЛАЈНАЦ, Кнеза Лазара 19
242. БИЉАНА ДАМЉАНОВИЋ, 02.12.1977, дипл. економиста, РУМА, Насеље Тивол Л - 2 3/19
243. МИОДРАГ ПОПОВИЋ, 09.12.1960, електротехничар, ТРГОВИШТЕ, Доњи Козји Дол
244. СОЊА СУШИЋ - ШУКОВИЋ, 21.09.1967, наставник разредне наставе, ГАЗДАРЕ, бб
245. МАЈА МИЛОВАНОВИЋ, 15.01.1977, службеник, ЈАГОДИНА, Живорада Костића 8/5
246. ДОБРИСАВ ЈОВАНОВИЋ, 17.03.1970, професор географије, СМЕДЕРЕВО, Мајора Тепића 8
247. ЈЕЛЕНА КУКОЉ, 18.05.1980, дипл. економиста, ЧЕЛАРЕВО, Јанка Чмелика 82
248. ЈАСМИНА АНТИЋ, 26.11.1973, угоститељски радник, ПАСИ ПОЉАНА, Ниш
249. ИЛИЈА ПЕРИШИЋ, 26.07.1961, технолог, АЛЕКСАНДРОВО, Жарка Зрењанина 29
250. ИВАН СПАСОЈЕВИЋ, 07.07.1960, пензионер, КОСЈЕРИЋ, Карађорђева 54

Svim Srcem SRBIJA!

Fatale erreur dans les Balkans

Par bêtise, par lâcheté, l’Europe a programmé une crise imminente. Avec sa bénédiction, les Albanais du Kosovo s’apprêtent à proclamer leur indépendance. Leur décision est annoncée. Ils n’attendent plus que les jours, les semaines au plus, qui suivront l’élection présidentielle serbe de dimanche car ils savent - c’est dit - que l’Europe et les Etats-Unis reconnaîtront leur Etat.

Cela semblera normal aux opinions occidentales. Elles se féliciteront que les Kosovars puissent exaucer leur vœu de se séparer de la Serbie, mais un précédent va se créer, formidablement inquiétant et dangereux. Il le sera d’abord pour les Balkans, car, lorsque les puissances occidentales auront avalisé cette modification des frontières d’un Etat membre de l’ONU, c’est toutes celles de la région qui seront menacées.

Si les Kosovars peuvent faire approuver la sécession de leur province parce qu’ils la souhaitent et qu’ils sont à 90 % albanais et non pas serbes, pourquoi les Serbes et les Croates de Bosnie-Herzégovine ne pourraient-ils pas se prévaloir, demain, du même droit et souhaiter se rattacher, les uns à la Serbie, les autres à la Croatie ?

Pourquoi les Albanais de Macédoine ne se sentiraient-ils pas encouragés à reprendre les armes pour sortir de ce pays où ils sont trop minoritaires à leur goût ? Et pourquoi la minorité serbe du Kosovo n’invoquerait-elle pas, à son tour, son «droit à l’autodétermination» ? Les Occidentaux jouent avec le feu.

L’Europe risque de susciter là de nouveaux conflits qu’elle aurait à résoudre puisque les Balkans ont vocation à l’intégrer. Non seulement l’Union se tire dans le pied, mais elle se contredit elle-même, dans la plus totale incohérence.

Elle s’était attachée, durant toutes les guerres de Yougoslavie, à faire respecter les anciennes frontières intérieures de la Fédération, devenues frontières internationales. Elle s’était battue pour que soit maintenu le pluralisme ethnique des Etats nés de l’éclatement yougoslave. Elle en avait fait un absolu, une exigence morale si essentielle que c’est au nom de cet idéal qu’elle avait prolongé le conflit bosniaque par son refus d’une Grande Serbie et aujourd’hui… les Etats-nations ?

La cohésion ethnique ? C’est alors par là qu’il aurait fallu commencer. Ce n’eût pas été si scandaleux, absolument pas, mais il y a, en revanche, une stupéfiante légèreté dans ce tête-à-queue si porteur d’une renaissance des tensions, dans ce manquement, aussi, à la parole donnée puisque les Occidentaux s’étaient engagés à Dayton à ne pas rouvrir la question kosovare.

Et ce n’est pas tout, car au nom de quoi, deuxièmement, l’Europe condamnerait-elle maintenant un sécessionnisme flamand, lombard ou catalan ? Sur quelles bases les Occidentaux refuseraient-ils, demain, d’approuver l’indépendance de Taiwan ou de toutes ces régions qui ont d’excellentes raisons d’aspirer, sur tous les continents, à voguer seules ?

En favorisant la multiplication de micro-Etats, c’est sa stabilité et celle du monde que l’Europe ébranle, et du même coup, de surcroît, elle offre à la Russie le plus grand pays des Balkans : la Serbie.

Elle est si consciente de ce danger supplémentaire qu’elle a convaincu les Kosovars de ne pas proclamer leur indépendance avant que les Serbes n’aient voté. Elle a tenté de préserver les chances du président sortant et proeuropéen, Boris Tadic, de ne pas rendre inévitable le triomphe de son adversaire nationaliste et prorusse, Tomislav Nikolic, mais la Serbie est tellement humiliée par l’Union que c’est aux investissements russes qu’elle s’est d’ores et déjà ouverte.

Quel que soit le résultat de dimanche, la Russie s’est acquis une tête de pont à Belgrade, dans une région où l’Europe a tant accru les défis qui l’attendent, et pourquoi l’Union lui a-t-elle tant prêté la main ?

Parce que l’Amérique considérait que l’indépendance du Kosovo était inéluctable, qu’elle l’encourageait, et que les Européens - au lieu de clairement dire qu’ils auraient toutes les raisons de ne pas la reconnaître - ont cru habile d’agiter ce spectre pour amener la Serbie à proposer aux Kosovars une autonomie si large qu’ils ne puissent pas la refuser. Inquiets, les Européens croyaient favoriser une négociation, mais ils n’ont réussi qu’à la rendre impossible car, dès lors que le Kosovo avait la certitude qu’il n’avait qu’à rejeter tout compromis avec Belgrade pour réaliser son rêve, sa route était tracée. Les Kosovars ont repoussé tout maintien d’un lien avec la Serbie. Ils ont tenu bon, gagné, et l’Europe a perdu - par bêtise et lâcheté.

Bernard Guetta est membre du conseil de surveillance de Libération.

Tomislav Nikolic (Video with english subtitles)

Писмо упућено председнику Русије

Поштовани председниче
Владимире Владимировичу Путине,

пре свега, желим да Вам се захвалим због тога што је Ваш министар спољних послова Сергеј Лавров, поштујући независност наше Србије, нашег малог, али поносног народа, јавно саопштио да Русија не жели да се меша у унутрашње ствари Србије и да ће поштовати сваки избор грађана наше земље. То смо од Вас, господине председниче, очекивали, мада су режимски представници у Србији покушали да на сваки начин злоупотребе чак и једну Вашу протоколарну честитку. Ипак, као будући председник Србије, интересе Србије увек сам стављао испред било каквих личних, или партијских интереса.

Зато Вас молим, господине председниче, посебно после јасне и недвосмислене изјаве Сергеја Лаврова, да помогнете нашој Србији и потпишете тзв. Гасни споразум са актуелним челницима режима, Војиславом Коштуницом и Борисом Тадићем, а ја ћу то схватити као победу политике коју сам водио и коју ћу водити кад победим и постанем председник Србије.

Напаћена Србија је у Вама и Руској Федерацији увек имала искреног пријатеља и савезника. Уосталом, овога пута и званичници Европске уније, признајем, јасно су најавили поштовање народне воље у Србији.

Господине председниче, желим Вам добро здравље и много успеха у раду.

С поштовањем,
Томислав Николић

Захвалница грађанима

Драги грађани Србије!

Захваљујем Вам на великој одлучности и искреној жељи за променама коју сте показали у првом кругу председничких избора.

Србија је данас ближа променама него икада раније.

Изузетно висока излазност најбољи је доказ озбиљности избора који је поново пред нама. Онај ко лоше говори о већини грађана, нема шта да тражи на изборима.

Верујем да ће грађани то знати да процене 3. фебруара.

Грађани, који су за праведно друштво једнаких шанси свих генерација.
Грађани, који због туђих интереса неће жртвовати поносну земљу.
Грађани, који хоће поштену и одлучну власт, а не корумпирани режим.

Хоћу да будем председник праведне, поносне и одлучне Србије, председник свих грађана.

Улазим у други круг са Вашом значајном подршком и још значајнијом поруком: Дошло је време промена!

То је енергија која се осећа на сваком кораку, у сваком Вашем гласу.
Зато још једном ујединимо све наше гласове - свим срцем!

Томислав Николић

Serbia will never recognize the independence of Kosovo

Tomislav Nikolic: West should respect our will

Tomislav Nikolic : un homme face à son peuple

La Serbie devait choisir, le 3 février, entre deux visions de l'avenir : soit la poursuite des « réformes » de casse sociale, ouvertement antinationales destinées à dissoudre le pays et son peuple dans l'intégration européiste supranationale et avilissante, soit le choix privilégié de l'alliance russe pour défendre son identité, son histoire, son territoire, son peuple et, tout d’abord ce qu’il est convenu de désigner comme l’âme serbe incarnée par la province du Kosovo-Métochie. En tout état de cause les électeurs semblent avoir compris l'importance de l'enjeu : avec 62% des inscrits, la participation a atteint dimanche dernier un taux record depuis plusieurs années. Avec un message essentiel : Il faut penser à l'avenir de la Serbie et non à l'image que donnera la Serbie à un Occident où se pressent tous ses ennemis civilisationnels.

Pays légal contre pays réel
Cette forte participation a profité à tous les camps, mais une analyse attentive de la carte électorale révèle cependant que cette participation a atteint des niveaux inédits dans les zones rurales et les petites villes du centre et du sud de la Serbie , zones géographiques particulièrement atteintes par les réformes calamiteuses de l’équipe au pouvoir depuis l’automne 2000. Dans ces régions marginalisées, nulle dynamique de croissance n’est à l’horizon et, surtout, nulle ubuesque promesse mondialiste n’est parvenue à abrutir les esprits. C’est le pays réel de la Serbie profonde et ancestrale, c’est dans ces terres où à travers l’histoire, lorsqu’il ne semblait plus y avoir d’espoir pour la nation, le salut pouvait toujours se retrouver à portée de main. C’est dans ces terres reculées et traditionnelles que les compagnies royalistes de l’Armée serbe dans la nation – les Tchetniks - avaient recruté le plus durant la Seconde Guerre mondiale, réalisant de fait le premier authentique mouvement de résistance en Europe à l’Allemagne hitlérienne et à l’Italie mussolinienne. C’est ce pays réel que le pays légal de Tadic et concors a décidé, depuis de longues années, de traiter en « ennemi» !

Aujourd’hui, le chômage y reste massif et les salaires faibles, la population n'a toujours pas le sentiment de vivre mieux, car elle ne vit pas mieux. Ces campagnes ont été littéralement abandonnées par le pouvoir belgradois : elles n’intéressent pas les profiteurs du régime qui s’en sont mis plein les poches avec les « aides » financières internationales et « européennes » accumulées depuis 7 ans. C'est dans ces régions que le Parti radical serbe (SRS) a fait le plein des voix, grâce à une intense campagne de terrain, qui a su cristalliser les frustrations sociales et les nationales liées à la question du Kosovo et au devenir de la nation serbe.

Deux mondes s’affrontent
Le président sortant, Boris Tadic, un mondialiste convaincu qui a fait le choix de défendre les intérêts occidentaux plutôt que ceux de sa patrie, a promis dimanche de «brandir tous les drapeaux du 5 octobre 2000», en référence au coup d’Etat qui a chassé illégalement Milosevic du pouvoir. C’est, à l’évidence, une forme d’appel au secours d’un régime quasiment à l’agonie. Les « démocrates » autoproclamés comptent sur un sursaut des électeurs, notamment les jeunes urbains, les petits privilégiés du régime, les fils de titistes dont les parents ont pillé l’ex-Yougoslavie avant de retourner casaque dans les années 1990 au profit des prédateurs étrangers, les séides d’Otpor, cette organisation subversive financée par des réseaux mondialistes et manipulée par la CIA et le Département d’Etat américain. Désormais, ils doivent faire face à tous ceux qui ne cachent pas leur déception de la politique menée depuis sept ans et qui entendent, maintenant, leur demander des comptes. Pour contrer cela, la propagande du régime belgradois a mis le paquet : jeux sur les peurs, martelage médiatique, promesses démagogiques, chantages, mensonges, menaces verbales, agressions physiques des militants patriotes… tout y passe.

Tomislav Nikolic est un habitué de ces scrutins présidentiels où la partie est inégale face à un pouvoir despotique qui contrôle l’ensemble des médias et l’information. Il s'était déjà présenté aux élections de 2003 et 2004, finalement remportées par l'actuel président Boris Tadic à la faveur d’une alliance de la carpe et du lapin où des fonds étrangers n’étaient pas absents. Il n'est pourtant que vice-président du Parti radical serbe (SRS), dont le chef suprême demeure Vojislav Seselj, prisonnier politique à La Haye.
Dimanche dernier, l'euroscepticisme et l’orthodoxo-russophilie sont arrivés en tête au premier tour du scrutin présidentiel crucial pour l'avenir de la Serbie. Avec près de 40 % des suffrages portant sur 90% des bureaux de vote, le chef de file naturel des patriotes serbes disputera le second tour le 3 février face au laquais de la haute finance internationale qui a recueilli un peu plus de 35 % des voix. Un désaveu de cette politique de fossoyeur menée par les héritiers du coup d’Etat de 2000, mais un désaveux qui n’est pas encore assez marquant pour en faire une victoire de reconquête nationale et de salut public.

Toma : le peuple !
Né en 1952, membre fondateur du parti nationaliste, en 1991, Tomislav Nikolic, dit Toma, siège sans discontinuer au parlement serbe depuis cette même année, et il a assumé diverses fonctions ministérielles dans les années 1990, quand le SRS était associé au gouvernement de Slobodan Milosevic. A l’évidence, Toma est un homme d’expérience politique. Avant de se consacrer corps et âme à la nation, Tomislav Nikolic a travaillé dans des entreprises de construction. C’est un manuel qui a su se faire tout seul, un autodidacte.
D’un caractère bien trempé, jamais sa fidélité à Vojislav Seselj n'a pu être mise en doute. L'an dernier, il s'est opposé au courant «réformateur», qui réclamait à un aggiornamento du parti. Même si les radicaux communiquent très peu sur leurs débats internes, on sait que ce courant était conduit par le numéro trois officieux du parti, Aleksandar Dulic, qui avait échoué de très peu à emporter la mairie de Belgrade lors des élections de 2005, et par Maja Gojkovic, devenue maire de la deuxième ville du pays, Novi Sad en Voïvodine. Tomislav Nikolic est un homme du peuple qui a su monter un à un les échelons du parti : à Zemun, une petite ville située sur les bords du Danube, en face de Belgrade, il gère désormais la direction nationale du SRS dont il a su faire un instrument politique redoutable face au cyclone qui traverses son pays depuis 7 ans.
Tomislav Nikolic ne cache pas la grande admiration qu'il voue à Jean-Marie Le Pen, le président du Front national. Le SRS et le Front national entretiennent même des relations assez étroites depuis les années 1990, et le chef de la droite nationale française a rencontré Tomislav Nikolic pour la dernière fois en août 2006, à l'occasion d'une compétition de moto organisée en Voïvodine, chez un «ami commun» des deux hommes. A la dernière fête des BBR en 2006 au Bourget, Le SRS avait même un stand très remarqué et particulièrement fréquenté par les nombreux visiteurs français.
Aujourd'hui, Tomislav Nikolic mise tout sur l'alliance russe. De manière officieuse, certains croient savoir que le SRS reçoit des financements considérables en provenance de Russie, et Tomislav Nikolic aurait des relations «fraternelles» aussi bien avec les proches du président Poutine qu'avec Vladimir Jirinovski, chef de la droite nationaliste russe à la Douma. Dimanche soir, au siège du SRS, les journalistes russes étaient presque aussi nombreux que leurs collègues serbes, preuve de la grande popularité de Tomislav Nikolic à Moscou et de l’intérêt de l’opinion publique russe de ce qu’il se passe en Europe du Sud-Est.
Sans rien renier de ses convictions, Toma a accepté, exceptionnellement, de se faire conseiller par un cabinet américain pour sa campagne électorale. Le slogan traditionnel du SRS, «Radicalement mieux» a été remplacé par la formule «Tomislav Nikolic, pour la présidentielle de tout mon cœur».

Sur le fond, le vice-président du SRS entend défendre une attitude intransigeante sur la question du Kosovo. Il s'est engagé à envoyer l'armée si la province sécessionniste proclamait son indépendance. Du reste, le haut état major serbe, totalement acquis à l’atlantisme depuis l’épuration faite par la bande de politiciens issue du 5 octobre 2000, sait parfaitement que la base militaire de la VS (Armée serbe) est totalement acquise aux idées du SRS. De nombreux officiers, même de haut rang, auraient des contacts réguliers au sein du Parti radical de Serbie. Et ne parlons pas de ceux qui encadrent les forces spéciales : malgré le flicage entrepris par les galonnés aux ordres des mondialistes, la SAJ , les 63^e et 72^e Brigades spéciales et surtout le PTJ – héritière directe de la prestigieuse JSO, unité pour les opérations spéciales- sont composées dans leur ensemble d’inconditionnels du patriotisme serbe.

S'il devient président de la République le 3 février prochain, il ne disposera cependant que de pouvoirs limités par la Constitution. A moins, bien sûr, que le SRS, qui dispose du plus grand nombre de députés au parlement serbe, ne passe des alliances pour former un nouveau gouvernement : le SRS pourrait compter sur le soutien du Parti socialiste de Serbie (SPS), les nostalgiques de Milosevic, voire sur celui du Parti démocratique de Serbie (DSS) de l'actuel premier ministre Vojislav Kostunica, de plus en plus tenté par une alliance «nationale» de circonstance pour sauver le Kosovo... et son avenir politique. Ce serait aussi pour lui un moyen rapide de s’affranchir des petites trahisons et autres lâchetés dont il s’est rendu coupable depuis 2001, comme la livraison de Slobodan Milosevic à ses bourreaux de La Haye.

Serbian nationalists triumph

Great news from the Serbian elections. Thew leader of the nationalists, the Serbian Radical Party (part of the Euronat nationalist alliance of the Front National), led by Mr Tomislav Nikolic, has entered into the second round of the presidental elections on 20 January, and the second round is on 3 Febuary. It is a very similar situation to Mr Le Pen's showing in the 2002 French presidental elections, except that Mr Nikolic actually has 39%, 4% more than the 'mainstream' candidate Mr Boris Tadic.

As Mr Bruno Gollnisch said in a press release, the Serbian people have thrown out the EU and the NATO, supporting the maintenance of their historic homeland Kosovo in Serbia, and stood up for their national identity and sovereignty against the capitalist interests of the EU mondialists.

No doubt in the second round, all sorts of deceit and hate propaganda will be used to prevent Mr Nikolic's victory, but I am sure he will triumph, and thanks to him for showing the way to resistance to the new world order! It was Jean-Marie Le Pen's turn in 2002, now it is your turn, Tomislav Nikolic, in 2008!

His victory will pave the way for a nationalist uprising for the nationalist parties of Europe in the coming elections this year, in the coming German state election in Hessen on 27 January, the German municipal election in Hamburg in Febuary, the municipal elections in France in March, and the London Assembly elections in May.

NIKOLIC PRESIDENT! NIKOLIC PRESIDENT! NIKOLIC PRESIDENT!

Tomislav Nikolic : l’espoir d’une Serbie Une, Grande, Libre et nationaliste

Entrevue parue dans Le Monde du 19 janvier 2008

Tomislav Nikolic, 56 ans, président du Parti radical serbe (SRS), assure officiellement l'intérim du chef des radicaux, Vojislav Seselj, prisonnier politique à La Haye depuis 2003. Tomislav Nikolic figure parmi les favoris de l'élection présidentielle serbe. Le SRS est la principale formation au Parlement depuis les élections législatives de 2007 mais est exclu du pouvoir par une coalition occidentaliste et antinationale.

L'adhésion de la Serbie à l'Union européenne figure-t-elle parmi vos priorités ?

Elle le serait si l'Union européenne ne la liait pas directement à la question de l'indépendance du Kosovo. Bruxelles ne nous respectant pas, nous nous voyons donc dans l'obligation de nous tourner vers la Russie. Ce n'est d'ailleurs pas une grosse perte que de couper les liens avec l'UE. Nous garantirons la sécurité des investissements déjà réalisés, nous lancerons des appels pour de nouveaux. Tout ce que nous perdrons, ce sont les fonds européens. Des fonds qui, de toute façon, servent aux infrastructures mais ne bénéficient pas à l'emploi. Et nous nous rapprocherons de tous les pays qui ne reconnaîtront pas l'indépendance du Kosovo.

L'Europe exige de nous des choses qu'elle n'a pas demandées aux autres pays candidats à l'adhésion. Notamment qu'on livre le général Ratko Mladic au TPIY. Mais Mladic n'est plus en Serbie. Comment peut-on l'arrêter ? De toute façon, cette inculpation (pour un soi-disant « génocide » et de pseudos « crimes contre l'humanité » commis en tant que chef militaire bosno-serbe pendant la guerre en Bosnie-Herzégovine) est illégale et injuste. Mladic ne faisait qu'appliquer les ordres.

Quand vous parlez de coopération avec la Russie , cela s'applique-t-il aux questions de sécurité ?

Personne ne s'apprête à attaquer la Serbie. Mais comme tous les pays, il existe une menace terroriste. Il y a déjà une base américaine sur notre territoire (au Kosovo, province de Serbie occupée depuis juin 1999). Pourquoi ne pas imaginer une présence logistique russe en Serbie ? Nous disposons d'une situation géographique intéressante pour y installer notamment des radars russes, qui, évidemment, seraient protégés par des soldats russes.

A quelle menace terroriste faites-vous allusion ?

La Serbie est, en Europe, le pays le plus proche du noyau terroriste : ce soi-disant Etat indépendant du Kosovo, soutenu par les plus importants cartels de trafiquants de drogue du monde, dont l'argent sert à acheter les hommes politiques occidentaux afin qu'ils promeuvent l'indépendance du Kosovo.

Les Kosovars albanais veulent déclarer leur indépendance après l'élection serbe. Est-ce inéluctable ?

Si l'Europe nous avait vraiment aidés, nous ne vivrions pas toujours aussi pauvrement. Les gens ont même le sentiment que l'Europe nous a appauvris pour pouvoir pousser l'indépendance du Kosovo. Si la Serbie était forte économiquement et membre de l'UE, les Albanais se seraient satisfaits d'une large autonomie. Aujourd'hui, la population (serbe) en a marre des promesses économiques et sociales alors que rien n'a changé pour eux depuis sept ans (depuis la chute de Slobodan Milosevic). Elle en revient donc à l'essentiel : la question historique des territoires perdus et, sur ce sujet, les radicaux n'ont pas changé d'opinion au cours des dernières années.

Maintenant, il est impossible d'arrêter les Américains, qui ont annoncé qu'ils reconnaîtront l'indépendance, sans doute parce qu'ils ont une dette à payer aux musulmans, à cause de l'Irak. Il est également impossible d'influencer la France. Mais ne demandez pas au peuple serbe qu'il accepte sans broncher la perte de ses territoires, encore et encore.

Comment la Serbie doit-elle réagir ?

Nous réfléchirons aux mesures à appliquer aux pays qui reconnaîtront le Kosovo. Quoi qu'il en soit, si nous, les radicaux, gagnons, nous demanderons au Parlement de bloquer économiquement tous les échanges avec le Kosovo, nous ne reconnaîtrons pas les passeports du Kosovo, nous interdirons le transit de marchandises via la Serbie vers le Kosovo.

Vous êtes en tête des intentions de vote pour le premier tour, sur quel réservoir de voix comptez-vous pour être élu au second tour, le 3 février ?

Je compte sur tous les perdants de la transition, et ils sont plus nombreux que les personnes satisfaites par la politique (du président Boris) Tadic. Il est le responsable de la crise que nous vivons depuis cinq ans. Il préfère constituer des gouvernements faibles plutôt que de nous associer au pouvoir.

Le Premier ministre (Vojislav Kostunica), lui, n'a pas respecté notre accord sur la présidence du Parlement (Tomislav Nikolic avait dû démissionner cinq jours après son élection en mai 2007). Depuis, sa popularité baisse et la mienne augmente. Mais ses électeurs savent que nos politiques sont proches. Donc, je ne l'attaque pas.

Ici, les photos des réunions publiques du SRS qui peuvent rassembler plusieurs dizaines de milliers de participants. Un record historique dans ce petit pays des Balkans occidentaux.

У првом кругу председничких избора,председнички избори `08

Рeдoслeд кaндидaтa нa листи зa избoрe зa прeдсeдникa Рeпубликe

Листa кaндидaтa:

1. Тoмислaв Никoлић [Српскa рaдикaлнa стрaнкa]

2. Jугoслaв Дoбричaнин [Рeфoрмистичкa стрaнкa]

3. Бoрис Тaдић [Дeмoкрaтскa стрaнкa]

4. Вeлимир Илић [Нoвa Србиja]

5. Иштвaн Пaстoр [Мaђaрскa кoaлициja]

6. Мaриjaн Ристичeвић [Нaрoднa сeљaчкa стрaнкa]

7. Чeдoмир Joвaнoвић [Либeрaлнo дeмoкрaтскa пaртиja]

8. Милутин Мркoњић [Сoциjaлистичкa пaртиja Србиje]

9. Милaнкa Кaрић [Пoкрeт снaгa Србиje]

Арена, 15.1.2008.

Мој газда је Србија!

Свим срцем за Србију, свим срцем за Томислава Николића – одјекивало је у препуној крагујевачкој хали “Језеро”. У срцу Србије, у Шумадији, почела је борба за бољу будућност свих грађана Србије, борба за очување колевке српства – Косова и Метохије. Заменик председника Српске радикалне странке и председнички кандидат Томислав Николић одржао је 24. децембра у Крагујевцу први митинг у оквиру своје председничке кампање.

“Не знају они да сам ја већ 17 година у овој кампањи, 17 година посматрам како лошији од нас воде земљу, како лопови воде земљу, како издајници воде земљу. 17 година пропадања и посртања! Морамо да кажемо – Доста, није ово Србија какву ми желимо, ми желимо много бољу Србију, много лепшу, много поноснију”, биле су прве речи Томислава Николића пред око 10.000 људи, који су дошли да подрже свог кандидата на председничким изборима.

“Хтео сам да покажем овим припадницима двора из Београда за кога се ја то борим – за оне најсиромашније, за оне најугроженије, за оне што су их оставили без хлеба, за ову децу што немају пара да се школују, за оне пензионере који немају пара да се лече – због њих се борим. Ја сам у годинама када се не брине само о деци, него и о унуцима, и као што ћу да бринем о својим унуцима, тако бих желео да Србија брине о свим унуцима. Да свако дете у Србији срећно живи, да срећно одраста, да буде поносно на своју земљу”, истакао је Николић.

Председнички кандидат радикала поручио је грађанима да никога не мрзи и да не очекују од њега говор због кога ће некоме звиждати, јер, како је рекао, он би волео да уједини Србију, а не да је раздваја.

“Мислите ли да су бирачи који ће гласати за оног другог задовољни? Нису! Ако их питате да ли је добро рађено ових седам година, само ће шкргутати зубима. Како влада ДОС Србијом? Страхом! Они кажу – Немојте да случајно победе радикали, немојте случајно да председник Србије буде Томислав Николић. Шта ће тада да буде? То ће Солана и остали да вам кажу. Из године у годину прете нам, кажу да ће бити много горе ако њихове слуге нису на власти. Ја немам газду ни у Русији, ни у Америци, ја ћу да имам газду у Србији.

Хоћу да будем председник који ће смети да изађе пред вас у свако доба, у свако време свог мандата. Хоћу да вам обећам оно што могу да остварим, оно што ћете ми ви помоћи да остварим. Не желим да вас увлачим у сукобе ни са ким, немојте ни са комшијама да се свађате и 20. јануара, када их победимо, немојте да ликујете над њима, већ уживајте над Србијом која ће коначно да скине окове, која ће да се усправи.

Имали смо много борби заједно, много пута смо излазили на изборе, нападали су нас, бомбардовали, протеривали. шта нам све нису радили! Ово је одлучујућа битка! 20. јануара ви ћете одлучити судбину Србије, ја ту не могу ништа. Ако победимо – ја знам како ће Србија да буде вођена – тако како ви од мене очекујете јер ја сам вама потпуно познат, и ви знате шта од мене можете да очекујете”.

Очување Косова и Метохије – најважније државно питање

“Косово, српска мати, радикали те неће дати” – орило се те вечери из грла хиљада Шумадинаца. Желели су да коначно чују одлучно “не” и чули су – од Томислава Николића. Рекао је Николић да српски народ никада неће прихватити независност заветне српске земље.

“У Уставу пише да је Косово и Метохија саставни део Србије. То сте ви, грађани Србије, одлучили на референдуму. Кажу – потписаћемо Споразум са ЕУ. А ко то потписује када државу нећемо имати ако нам узму КиМ? У чије име да потписујемо? Где нам је држава? Могу они да нам отму Косово и Метохију, ви то добро знате, ја знам ваш страх. Сила је то, код силе правде нема, сила је бесна, сила ће прогласити независност, а онда почиње наша дугогодишња борба.

Никада не можемо признати независност, никада на власти неће моћи да буде онај ко се са тим мири.

Хоће да прогласе независност КиМ. Од владе тражимо да потпуно заштити Србе и остале неалбанце, да нам кажу јесу ли на то спремни или нису, да ли могу или не могу, да ли нас пуштају да их ми заштитимо, јер неко то мора. Они не смеју тамо да буду робови, свима су нам на савести. И када увече помилујете децу и унуке пред спавање, помислите ко на Косову милује нашу децу, да ли му дрхти рука, да ли је забринут шта ће бити сутра. Економски ћемо блокирати ту тзв. нову државу, да видимо како ће да функционишу, како ће да раде.

Видели сте да нисмо сами у свету. Док смо ми радикали једини говорили о Русији, сви су се подсмешљиво изјашњавали о руском утицају. Данас Америка признаје да је Русија гигант, данас Америка не сме да уради ништа са чиме Русија није сагласна, данас је и руски председник уз Србију и српски народ. Дочекали смо да руског председника хвале лидери ДОС-а. Нека, нека га хвале, немојте да им замерате, кад год се опамете добро су дошли међу патриоте. Али, немој да им заигра срце кад треба Солани да кажу довиђења, много си нам зла нанео, нећемо више да нам наносиш зло, ми сад хоћемо са пријатељима. И немојте да вас плаше, не можемо да останемо сами у свету. Видели сте да у Савету безбедности чак немају ни већину да прогласе независност КиМ. Све државе које држе до себе знају да ако издају Србију, ако Србији отму део територије, више ниједна држава на свету неће бити сигурна, а ниједна западноевропска сигурно не би могла да опстане. Не дамо им више ниједног Србина, не дамо више некоме, само зато што је дошао са Запада, ниједну фабрику, ни парче њиве, мораће да плате у конкуренцији са другима. Не мислим ја да ми треба било коме да поклањамо, превише смо сиромашни, нећемо ми да поклањамо ни Русима, али ће Руси имати првенство. Ако треба бирати измеђ у две пођеднаке понуде, увек ће руска бити златна и ви знате зашто. Питају како то мислите да будете потпуно окружени НАТО и ЕУ, а да ви не будете у ЕУ. Ја кажем, а јесте ли ви видели некад скупоцени персијски тепих, изаткан од злата, али само има једну рупу. Е, та рупа у ЕУ, то ћемо бити ми, па да видимо колико им вреди тај скупоцени златни тепих. Имају шансу, ми смо најјача политичка снага, ми побеђујемо сада на свим изборима и нудимо им сада да покаж у свој став према Србији. Или смо за њих држава и народ – па су добродошли, или нисмо држава и народ – па ће бити они са којима само нужно сарађујемо – поручио је Томислав Николић.

Увек уз своју државу и народ

Кандидат за председника Српске радикалне странке обећао је својим бирачима да ће све учинити за просперитет Србије и њених грађана, да ће увек бити у њиховој служби и делити њихову судбину.

“У Србији тражим правду за све, тражим независно судство, полицију која ради свој посао, тужилаштво свој, па онда – криминалце у затвор, поштене на слободу. Неће морати судија да пита ко стоји иза овога. Војска и полиција морају да буду добро опремљени, спремни, обучени, да имају своје станове и пристојне плате. Србија мора да буде земља у којој ће деца имати прилику да се школују, да уче и да стижу до врха. Србија мора да буде земља у којој ће пензионери живети од својих пензија. За Крагујевац ме везују најлепше успомене, овде су се рађали и умирали моји преци, овде су се рађали моји потомци, овде живи мој старији син, овде су ми очево и мајчино родно село и сваку стопу у тим селима кад прођем, ја помислим да су ми ту некада пролазили и отац и мајка. Ово је Шумадија, сваки ми је Србин, сваки грађанин Србије пођеднако драг, само ме срце мало више везује за Крагујевац, за Шумадију. Унапред вам се захваљујем за победу на изборима 20. јануара, за Светог Јована. Ја знам ону народну да је у свом селу најтеже бити омиљен.

Када Србија види са колико љубави ви у Крагујевцу слушате некога ко је из Крагујевца, схватиће да ме ни ви не бисте подржали да не верујете у моје најбоље намере”, рекао је кандидат за председника Српске радикалне странке Томислав Николић.

Крај уценама и понижавању Србије

“Поручујемо државама које признају независност: Ви се за нас не интересујте, јер ви сте нам извадили срце. Или би можда неко од вас са оним ко му отме њиву, отишао у кафану да попије ракију? Ја таквог Србина не знам. Браћо и сестре, велики је Запад, силан је и моћан, провоцира мале да се с њим сукобе, како би им показао колико је моћан. Нас нико неће моћи да испровоцира, али вам сада обећавам – што смо трпели уцена – трпели смо, што смо испунили – испунили смо. Сада је ред да они испуњавају, прво да нас прихвате као људе, као државу која има границе, која је суверена, која је чланица УН и онда нећемо спречавати никакву власт да с њима преговара, а биће добродошли. Нека данас изјаве да је КиМ саставни део Србије, ја повлачим све што сам мислио да изговорим о њима. Али ако заиста остају при томе да Србији отму КиМ, нема више преговора са ЕУ, то вам сада унапред кажем, да бисте знали како да гласате”, истакао је у свом говору Томислав Николић.

Окретање сарадњи са Русијом

“Не брани Русија само Србију, Русија брани светски поредак, УН и њену Повељу, па је наша дужност да помогнемо Русији да нас одбрани. ЕУ нека размисли, дали смо јој банке, дали смо јој осигуравајућа друштва, дали смо јој тржиште за нашу робу, подигли смо цене енергената, комуналија, сировина на европски ниво, дали смо им све фабрике, и оне које су радиле и оне које нису, дали смо им воду, дали смо им земљу. Шта још треба да им дамо да буду милостиви према нама? Ако треба бирати између две пођеднаке понуде, увек ће руска бити златна и ви знате зашто”, објаснио је свој став према интензивирању сарадње са Русијом Томислав Николић.

Отаџбина у срцу

Потпредседник Скупштине Србије, и председник Шумадијског округа Наташа Јовановић рекла је да је победа Томислава Николића на предстојећим изборима сигуран путоказ да ми, као народ, желимо да останемо сигурни на својој земљи, и да се боримо да нам из дана у дан са таквим председником буде све боље.

“Браћо и сестре, најбољи, најискренији, најпоштенији људи не носе своје злато у џеповима, већ у свом срцу и то срце обасјава читав народ и читаву отаџбину. Такав, најбољи, онај који ће бити вашом вољом изабран, који Србију и српски народ увек носи у срцу, је Томислав Николић. Томислав Николић је представник патриотске Србије, свих вас и свих оних који се боре за слободу и правду, бољу будућност своје деце, својих унука и који желе да наша отаџбина Србија буде јака, просперитетна, стабилна и да сарађује са братском Русијом и са читавим правдољубивим светом. Победа нашег Томе Николића биће победа правде и поштења, али то ће пре свега бити и победа нашег председника др Војислава Шешеља, који се управо ових дана аргументовано и храбро бори за српске националне интересе и који ће уништити хашки казамат”, истакла је Наташа Јовановић.

Председник Извршног одбора Српске радикалне странке Драган Тодоровић рекао је да се напунило седам најтежих година у историји српског народа, седам година владавине ДОС-а.

“За ових седам година уништили су оно што су вековима стварали наши преци. Потпуно су уништили СРЈ, затим омогућили Милу Ђукановићу да фалсификује референдум и да се одвоји од Србије. За то време, уз помоћ Запада, немилице су кренули да пљачкају Србију. Зато треба да их зауставимо на том путу. Једини начин је да на власт дође Српска радикална странка, да крене у обрачун са лоповима, криминалцима, да крене у одбрану Косова и Метохије, да крене у опоравак Србије, да ствара будућност за нашу децу”, поручио је Тодоровић.

На ноге Србијо !

“На ноге, Србијо, Томислав Николић је нови председник Србије, Томислав Николић је једина нада за свакога од нас”, узвикнуо је генерални секретар Српске радикалне странке Александар Вучић.

“Ја не знам тачно шта ће бити 20. јануара, али сам дошао да вас само замолим да изађете на изборе, да гласате за будућност своје деце, да гласате за нашу Србију, да гласате против оних који је разарају и уништавају, да гласате за доброг и поштеног човека. Ја вас молим да не замерите и онима који нас најпогрднијим речима називају, немојте да замерите ни оном Додику, он је вилу добио за прошлогодишњу подршку, сада ће две виле за овогодишњу. Нас интересује само победа, нас интересује да се Томислав Николић обрачуна са криминалцима, да се обрачуна са лоповима. Зато нам треба много енергије, зато немојте да штедите дланове, зато немојте да штедите снагу и енергију, од куће до куће, од врата до врата, од стана до стана, на ноге, Србијо”, ватрено је говорио Вучић.

Окупљени око државотворне политике Томислава Николића

Подршка Томиславу Николићу расте из дан у дан. Проф. Борислав Пелевић дошао је у Крагујевац да саопшти грађанима да су сви чланови Странке српског јединства колективно постали чланови Српске радикалне странке.

“Интегрисали смо се у Српску радикалну странку зато што она данас представља последњи бедем одбране националне, праве, достојанствене, целовите и поносне Србије.

Зато што Српска радикална странка једина срцем брани целовитост Србије, Косово и Метохију, колевку наше земље, зато што њу воде честити људи, од којих њихов председник данас брани интересе Србије и целог српског народа на најбољи могући начин пред ратним злочинцима и онима који су бомбардовали и оптуживали Србију за сва зла на овим просторима. Није тешко на Светог Јована изабрати председника Србије. Са једне стране имамо онога који је уништио војску Србије, а данас уништава Србију. Са друге стране имамо поштеног и честитог Србина, Томислава Николића. Неки аналитичари кажу да ћемо бити изоловани ако радикали буду на власти. Па, неће нас сигурно више економски затварати, јер су ови “наши” продали пола Србије и неће нико уводити санкције својим предузећима која су купили од наших тајкуна и наших издајника. Они који буду гласали за Бориса Тадића гласаће за понижену, увређену, поцепану Србију. Они који буду гласали за Томислава Николића гласаће за поносну, управну, достојанствену и целовиту Србију”, истакао је Пелевић.

Председник општине Свилајнац Добривоје Будимировић Биџа дошао је, како је сам нагласио, “да први поздрави будућег председника Србије”. “Дошло је време да ова болест прљавих руку, жутица, оде са наших терена, из ове Србије. Време је да оду људи који су продали све што су могли да продају, људи који су дошли да спавају код тетке на каучу, а сада имају милионе евра, људи који су донели зло и беду овом народу. Дошао сам да подржим Српску радикалну странку, јер је још то остало у Србији часно и поштено што није образ укаљало.

Ниједан из њихових редова није био тајкун и криминалац. Немојте да наседате на лажне приче лажних демократа – Ђелић каже, “Милијарде смо потписали до 2011. године”. То није истина! Када би само прошао руски гасовод кроз Србију, ми бисмо сваке године, као придржачи гаса, имали милијарду евра прихода. Сваке године из Србије нестане 70.000 младих људи. На једно рођено дете – 4,2 човека умиру. То нам је донела та демократија. Дошло је време да Србију воде нормални људи који неће да се одроде од сопственог народа”, поручио је Добривоје Будимировић.

Спасимо српско село

Пољопривредник из околине Крагујевца, Дејан Милошевић, пружио је подршку Томиславу Николићу са надом да ће српска села поново оживети. “Жеља ми је да из ових наших помало заборављених опанака, упутим Србији, Европи, свету неколико реченица. Још увек у нашој прелепој Србији има нормалних, паметних људи који мисле својом главом, којима нису потребни којекакви тутори. Село нам је на странпутици, просечно домаћинство је 57 година старости. Ми пољопривредници и српски сељаци чврсто верујемо да ће наш будући председник Томислав Николић зауставити пропадање српског села и донети нам напредак и бољитак”, рекао је Милошевић.

Томислав НИКОЛИЋ, Свим срцем

Томислав НИКОЛИЋ, Свим срцем

Томислав НИКОЛИЋ, Свим срцем

Томислав НИКОЛИЋ, Свим срцем

Томислав НИКОЛИЋ, Свим срцем

Томислав НИКОЛИЋ, Свим срцем

Томислав НИКОЛИЋ, Свим срцем

Томислав НИКОЛИЋ, Свим срцем

Србија – држава једнаких и равноправних

“Постизање демократије претпоставља постојање стварног партнерства између мушкараца и жена у вођењу друштвених послова, у коме они раде у условима једнакости и комплементарности, узајамно се обогаћујући својим разликама.”

(Универзална декларација о демократији; члан 4)

Фундаменталне, цивилизацијске вредности уграђене су у темеље програма Српске радикалне странке. Томислав Николић је доказао да се за те вредности, искрено, свом снагом и свим срцем, бори читав свој живот.

Једна од тих вредности је једнакост. Једнака права и могућности морају да буду обезбеђена за сваког појединца, за сваку жену и сваког мушкарца, за сваку девојчицу и сваког дечака.

Развој друштва и висок степен демократије није могуће остварити без апсолутне равноправности полова и омогућавања свакој јединки друштва да оствари свој пуни потенцијал, искаже своје вредности и дâ свој допринос друштву. Сви морамо да постанемо свесни чињенице да постизање равноправности полова није “женски проблем” и “женско питање”, већ друштвено питање. То је такође и етичко питање.

Важну улогу и одговорност у процесу остваривања једнакости и равноправности имају мушкарци. Томислав Николић ће посебну пажњу да посвети залагању за мере које ће обезбедити очување породице. Веома су опасне тенденције (које су већ очигледне) усмерене на разградњу породице. Опстанак овог друштва могућ је једино ако породица опстане и остане основна ћелија друштва.

У том смислу Томислав Николић ће се залагати и за доношење подстицајних мера за рађање. Приоритет у политичком деловању Томислава Николића је елиминација свих облика насиља над женама. Случајеви насиља представљају повреду људских права. Насиље над женама води кршењу права на живот, сигурност, слободу, достојанство и интегритет жртве. У друштву не сме да постоји ни минимум толеранције према насиљу над женама.

Томислав Николић ће, као председник Републике Србије, наставити интензивно да се бори за побољшање положаја жена и елиминацију сваке врсте дискриминације, као и за спровођење истоветних мера и активности ако су дискриминисана права мушкараца. Та борба подразумева залагање за:

• једнаке могућности и права мушкараца и жена у погледу пословних, породичних и друштвених одговорности;
• једнако право на образовање – стварање једнаких могућности и равноправног приступа образовању мушкараца и жена на свим нивоима образовања као и једнак приступ у употреби и обуци у области информационих и комуникационих технологија;
• једнаку заступљеност жена и мушкараца на пољу научног и техничког истраживања;
• једнаке зараде за исти рад или за рад коме се приписују једнаке вредности, без полне дискриминације по било ком основу;
• једнакост мушкараца и жена у погледу запошљавања, професионалног напредовања, стручне обуке и услова рада;
• једнако учешће жена и мушкараца у одлучивању у политичкој, економској и културној сфери;
• једнако право жена и мушкараца на усклађивање професионалног и породичног живота и залагање за посебне мере које ће ово омогућити, као што је повећање капацитета служби дечијег старања и старања о старима;
• једнакост жена и мушкараца у погледу социјалне заштите;
• доношење подстицајних мера за рађање;доношење посебних мера у циљу побољшања сигурности и здравља запослених трудница, породиља и дојиља;
• доношење посебних мера за побољшање здравља жена и мушкараца, узимајући у обзир различите специфичне здравствене потребе;
• доношење посебних мера за заштиту социјално најугроженијих категорија (као што су програми за – заштиту самохраних мајки, за децу са посебним потребама, за особе са инвалидитетом, уз уважавање специфичних потреба жена и мушкараца, за заштиту жена и мушкараца у позним годинама, за побољшање положаја жена и мушкараца у руралним подручјима, за побољшање положаја избеглица и расељених особа, за побољшање положаја жена и мушкараца који живе на Косову и Метохији, за омогућавање одређених предности и права за здравствену рехабилитацију, психолошку и правну помоћ цивилним жртвама рата, посебно жртвама сексуалног насиља), – доношење мера за превенцију, сузбијање и елиминацију свих облика насиља и дискриминације над женама;
• доношење мера и програма за помоћ жртвама насиља, организоване проституције и трговине особама;
• доношење програма за психосоцијални третман мушкараца који примењују насиље у породици.
• доношење програма за психосоцијалну помоћ мушкарцима са психофизичким последицама трауматских ратних искустава.

Пише: Елена Божић Талијан

Породични човек

Томислав Николић је један од ретких политичара који има имиџ истински породичног човека, али и који се увек трудио да породицу држи што даље од очију јавности, новинара и телевизијских камера. Тврди да му је породица увек била ослонац у животу и додаје да је то оно најваж није. “Да нема њих, овим послом се не бих ни бавио”, прича председничкли кандидат Српске радикалне странке Томислав Николић. Они који га познају описују га као тихог и ненаметљивог човека, вредног и поштеног, узорног домаћина, доброг супруга, оца, брижног деду, комшију који је увек спреман да притекне у помоћ.

Ожењен је Драгицом, својом љубављу из младости. У мају идуће године прославиће 33 године брака. Има два сина – старијег Радомира и млађег Бранислава, снахе Милицу и Милену, унуку Ленку и унуке Димитрија и Војина. Стицајем трагичних околности, у младости је изгубио мајку и брата, а касније и оца. О томе никада не прича. Породицу Николић затичемо на окупу у породичној кући, у родном селу Томислављевог оца, Бајчетини код Крагујевца.

Срећни што су ухватили мало слободног времена да буду заједно, дочекују нас речима да код њих у породици увек влада ведро и добро расположење. Разговор прекида најстарији унук Димитрије који свим срцем подржава дедину председничку кандидатуру вичући, “Ко шиша Бориса и Чеду, гласајте за мог деду”. Ленка и Војин су још увек бебе и за сада подршку деди дају једино осмехом. Поносни деда узима их у наручје и узвраћа осмех.

Породица је Томин најснажнији ослонац

Породица Николић оставља утисак типичне српске породице, којој је најважније да буде на окупу и да их здравље добро служи. Бранислав каже да су брат и он васпитани тако да су један другом најпречи. “Ми као породица бринемо једни о другима. Томе нас је научио отац који је као млад остао без својих најближих”. Стиче се утисак да су породични односи изграђени истовремено и на патријархалним али и на модерним принципима.

“Имамо отворену комуникацију у којој свако има право да износи своје ставове. Разговарао сам о томе са Александром Вучићем који ми је то потврдио. Дакле, Томи свако може да каже да је направио неку грешку и да са њим то И расправи. Избегавам да га хвалим, сматрам да то није потребно, али имам обичај да му скренем пажњу на нешто што није ваљало. замерим му понекад што некоме у ТВ дуелу није одбрусио, док мајка зна да му замери што се није насмејао или што је правио гримасе док га је камера снимала”, прича Радомир док посматра тату како се игра са унуцима.

Уједно констатује да је тек кроз Томин и Димитријев однос могао да схвати лепоту односа деде и унука. Тома је своју улогу деде схватио врло озбиљно, констатују присутни и додају да нема срећнијег деде од њега. Драгица се надовезује на причу и додаје да су они једна заиста сложна породица. “Ситне чарке су присутне као и у свакој другој породици, али свесни да су то баналности, брзо отклањамо све несугласице. Нема никаквог дурења и злопамћења између Томе и мене и између наших синова и снаха”.

У породици је Тома ауторитет, али су сви једногласни у оцени да је тај ауторитет својим понашањем и заслужио. Драгица, Радомир и Бранислав истичу да је за њих увек имао добар савет, али и да је спреман да добар савет прихвати. “Наши синови се и дан-данас труде да иду стопама којима је газио њихов отац. И њима је породица најважнија. Тома сваки слободан тренутак користи да отрчи у очево родно село и осети блискост са својим оцем”, прича Драгица.

И она је, као и деца, увек имала безусловну подршку свог супруга. “Веома ми је тешко пало што сам остала без посла. Међутим, убрзо сам схватила да је нашим синовима потребан родитељ који ће све време бити уз њих и потпуно сам се посветила њиховом одгајању. И данас смо обоје врло поносни на своју децу и са уживањем и поносом можемо да их представимо и онима који нас не познају. Ја, иначе, и сликам и правим мозаике. Од Томе добијам безусловну подршку. Он ми даје сугестије и савете, али и отворено каже када му се нешто не свиђа”.

Остао је скроман

Описујући свог оца као скромног и честитог човека, Радомир се присећа онога што је рекао својој баби пред женидбу.“Бако, ја се само бојим да нећу успети сина да васпитам као што је мој отац успео да васпита мене. Имам дивног оца. Имао је тежак живот. Знам колико се мучио и док сам ја одрастао.

Међутим, то уопште није оставило трага на њему. Ни политика га није променила. Остао је то исти онај Тома каквог га његова родбина, пријатељи, и комшије знају. Ценим то што је остао скроман. Када крене у село, ми га и дан-данас опомињемо да обуче неку пристојнију гардеробу а не ону у којој ће на селу да ради. Не размишља да до села треба стићи, да може да му пукне гума, па да ће морати да изађе из кола и да је ипак важно какав ће утисак оставити.

Остао је потпуно нормалан и обичан човек какав је увек и био. Волео бих када бих у својој породици представљао оно што мој отац представља у нашој”. Радомир објашњава да се у породици није много тога променило откада је Тома почео да се бави политиком, осим што више одсуствује од куће. Међутим, навикли су се на ту чињеницу. Зато се труде да сваки слободан тренутак проведу заједно и што боље га искористе.

Викендом, када Томислав Николић тренутке одмора од политике проводи у Бајчетини, у кући је гужва. Пошто је читава породица позната по дружењу, одмах се у њу сјате и пријатељи, и комшије и рођаци. Тада се на трпези нађу гљиве које скупљају супружници Николић и ракија из Томиног подрума за печење.

Ускоро ће, хвали се Тома, његови пријатељи неограничено моћи да уживају и у домаћим воћним соковима које је он произвео. “Тома са комшијама има добар однос. Третира их као браћу. Њих четворица су почела да праве кућу на једној ливади и од тада су нераздвојни”, прича Драгица и истиче да Тома није дозволио да га политика промени. “Какав је пред камерама такав је и у кући. Све што има да каже, он изговори истог тренутка, свидело се то некоме или не. Поседује благост у гласу, али и оштрину када затреба. Тома безусловно инсистира на поштењу. Безброј пута је причао деци да када почну да раде морају и да пазе да их неко не уведе у незаконите радње. Када би му се учинило да нешто нису добро урадили, он их је позивао и говорио им: Када хоћете нешто да скривите, размислите прво да ли можете да отрпите неку батину од оца. Какви сте то људи када радите нешто за шта знате да бисте могли да будете кажњени? Та карактерна црта која га стално тера да инситира на поштењу не само у породици, већ и на послу, одувек ме имресионира”.

На наше питање како успевају да одрже породични склад, Драгица објашњава да то подразумева уступке на које су она и синови спремни. “Од првог тренутка сам знала да уколико жели да постигне успех, мора да буде потпуно посвећен том послу. Много тога се дешавало у ових протеклих седамнаест година што је захтевало реакцију. То сам морала да урадим ја пошто супруг тог дана не би био код куће.

Договорили бисмо се, а онда сам ја наше заједничке одлуке спроводила у дело”. Тома за себе каже да је сам свој кућни мајстор. Обавља све ситне поправке по кући, од воде до струје. Признаје да је недавно отрпео критику зато што није решио проблем са цурењем славине у кухињи стар два месеца, али да је одмах након интервенције супруге, квар био отклоњен. Раније је, надовезује се Драгица, усисавање било његов посао, а сада нема времена, али то му не замера. Зна, како каже, да је, кад год има времана, спреман да јој помогне. Најважније лекције које су синови научили од тате су честитост и правичност. Кажу да је њиховом тати правда, уз честитост и поштење, на првом месту. “Научио нас је да се све што чинимо у животу, враћа истом мером. Без обзира да ли је то што чинимо добро или лоше. Тако гледамо на живот и трудимо се да чинимо људима добро. Тата тако посматра ствари и у политици, трудећи се да Србији пре свега буде добро”, истиче Бранислав. Радомир додаје да су васпитавани тако да се за све у животу изборе сами и да не очекују туђу помоћ.

Посао Томислава Николића носи извесну дозу ризика, али ни он ни његова породица томе не придају неку посебну важност. “Ни он ни ми немамо потребу ни за каквим обезбеђењем. Тата нема чак ни возача. Нема због чега да страхује. Поштен је и народ то види. Свој положај и утицај никада није злоупотребио”, каже Бранислав.

Није дозволио да га сломе

На наше питање да ли је породица некада испаштала због Томиног посла, Бранислав каже да је било и таквих тренутака. “Мајка је остала без посла. Мом брату су у економској школи професори који су тада били за Депос често знали читав час да држе политичку наставу. Говорили су му да код његовог оца не ваља ово – не ваља оно. Али ми смо то истрпели. Најтеже је било када је два месеца био у затвору у Гњилану. За мене као дете то је представљало прави шок. Сва моја дотадашња сазнања да у затвор иду само непоштени људи, пала су у воду. Тада сам први пут схватио да у затвор могу да оду и поштени ако је неко из власти тако одлучио. И да то нема много везе са поштењем. Али када сам први пут обишао оца и видео са каквим ниподаштавањем издржава казну и да не намерава да одустане од својих политичких циљева, схватио сам да је све добро и да не могу да га сломе”.

Напуштамо кућу породице Николић са јасним утиском да је породица председничком кандидату Српске радикалне странке његов највећи навијач, али уједно и највећи критичар. Укратко, за Томислава Николића породица је најснажнији животни ослонац.

Увек истрајан на свом путу

“Мој отац је читавог живота напорно радио. Успех на послу је остваривао упорношћу и истрајношћу. Тако је било и када се бавио грађевином и када је почео да се бави политиком. Зашавши у политичке воде у којима су већ били афирмисани политичари, професори универзитета, новинари, филозофи, адвокати, из дана у дан, својом посвећеношћ у послу усавршавао се и не само да их је стизао, већ и престизао. Данас је далеко испред њих. Било ког посла да се прихвати мој отац даје целог себе, што увек резултира успехом. Тако ће бити и када постане председник Србије”, истиче Радомир.

Не злоупотребљава функције

Радомир прича да Тома никада није злоупотребио ниједну своју функцију. Најбоље то илуструје чињеница да је током НАТО агресије баш Радомир био у војсци, иако је Тома у то време обављао функцију потпредседника Савезне владе. “Многи његови пријатељи тада су мислили и говорили да он не брине о свом детету пошто га је пустио да оде у рат. Међутим, одлука је била моја, сам сам се пријавио, и он иако је могао, није желео да ме у њој спречи. Само је рекао: – У реду, да знаш не могу да ти правим испраћај, није време за славље.

Србија ће бити бомбардована, у то сам сигуран. Чувај се колико можеш. Од 22. марта до јула провео сам у шуми. Иако сам оболео од бронхитиса који је напредовао и претворио се у астму и два месеца провео у болници, ништа ми није замерио. Било му је страшно тешко, али је уједно био веома поносан што сам то урадио”.

Председнички програм Томислава Николића

Поштовани грађани Републике Србије,
браћо Срби и сестре Српкиње,

Расписани су избори за председника Србије и биће одржани у недељу, 20. јануара 2008. године. Том одлуком председник Народне скупштине није испоштовао уставне одредбе о доношењу закона, већ је испунио жељу само једне странке – Демократске странке. У земљи безакоња све је могуће, али само ће ови јануарски избори одлучити ко ће у наредних пет година бити председник Србије. Зашто Борис Тадић, председнички кандидат режима али и главни експонент западних сила у Србији, толико жури са одржавањем избора? Зато што Сједињене Америчке Државе и Европска унија не могу дуже од два месеца да обуздају Албанце који захтевају признавање независности Косова и Метохије. Проценили су да би признавање независности пре одржавања председничких избора показало право лице Запада И оних које је Запад довео на власт у Србији.

Централна отаџбинска управа Српске радикалне странке једногласно је одлучила да будем кандидат странке за председника Србије. Српска радикална странка је странка честитих, моралних и доследних људи, странка родољуба и бораца за другачију Србију, за Србију у којој ће се лепше и боље живети. Ми српски радикали вас никада нисмо лагали, делили смо са вама и добро и зло, трпели прогоне свих недемократских режима у Србији, поново се усправљали и стигли до позиције најјаче и најпопуларније политичке странке у Србији. За разлику од наших политичких супарника који су огрезли у корупцију и мито, ми никада нисмо били умешани у било који облик криминала.

Зато сам прихватио велику част, али и велику обавезу да будем ваш кандидат за председника Србије и да, уз вашу помоћ, Србију уведем у ред развијених земаља и вратим осмех на ваша забринута и разочарана лица. Србија се данас налази у једном од најтежих тренутака своје херојске, али и мученичке историје. Државом царују економска криза и социјална беда. Стопа незапослености изузетно је висока, а плате и пензије су такве да највећи број грађана једва саставља крај с крајем.

Криминал и корупција достигли су невиђене размере. Од доласка ДОС-а на власт, поједини високи државни функционери, припадници тренутно владајућих политичких партија, умешани су у криминалне и корупционашке афере. Србија је данас рај за разне мафије– и стечајну, и путну, и просветну, и лекарску и ко зна какву још. Правосудни органи су очигледно немоћни да се са овим злом изборе, док грађани разочарано посматрају како они који им бесомучно говоре о “европским и светским стандардима” из дана у дан постају све богатији, а Србија тоне у очај и безнађе.

Српску омладину трују и убијају разним пошастима. Уживање опојних дрога и алкохолних пића, уз све израженију проституцију, постало је масовна појава, чак и међу најмлађима. Наши млади се све ређе опредељују за брак, а из године у годину смањује се број новороене деце. На самој смо ивици биолошког опстанка српске нације, а понижавани из дана у дан, све мање верујемо у спас.

Многи су заборавили на окупиране српске земље И стотине хиљада прогнаних Срба које нисмо прихватили онако како доликује браћи, али и хуманим вредностима које су одувек красиле српски народ. Борба наше браће за опстанак српске државе Републике Српске, у чије је темеље уткано на хиљаде живота наше најбоље деце, за многе је само “бесмислени посао и додатно оптерећење за Србију”.

Нажалост, све ово је само бледа сенка онога што представља горући проблем Србије: статус Косова и Метохије. Ова заветна земља српске историје тамна је мрља на савести модерног човечанства. Јужна српска покрајина претворена је у концентрациони логор за Србе, Роме, Горанце, Турке и друге неалбанце. Од доласка КФОР-а и УНМИК-а на Косово и Метохију јуна 1999. године, више од 200 хиљада Срба протерано је са својих вековних огњишта. Српску имовину пљачкају и уништавају, а многобројне српске светиње нестале су у пламену и дивљању разуларених шиптарских банди.

Западни политичари и официри, који су преузели одговорност за безбедносну ситуацију на Косову и Метохији, све то мирно посматрају и папагајски понављају лицемерне фразе о миру, демократији и људским правима. Потпуно је јасно да су Сједињене Америчке Државе и већина чланица Европске уније спремне да ускоро признају независност Косова и Метохије, коју ће прогласити шиптарски сепаратисти и терористи. Тиме ће међународно јавно право и светска правда доживети тежак пораз, један у низу пораза проузрокованих чињеницом да западне силе од почетка кризе на просторима бивше СФРЈ доследно и систематски спроводе антисрпску политику.

Има ли краја овом кошмару осиромашења, понижавања, пропасти? Можемо ли и ми да живимо нормално као сав остали свет? Имају ли и наша деца право да расту, уче и развијају се као и њихови вршњаци из држава где власт брине о својим грађанима?

Разуме се да имају. Србија се налази на прекретници и раскрсници путева којима је прошла и путева којима ће ићи. Позивам вас да заједно, свим срцем, променимо стање у Србији. Да се сви грађани Србије сложе и окупе око истог циља – да Србија поново постане здрава и јака, земља славе и наде. Да у добру, поштењу, раду и напретку будемо први на Балкану. Да наша отаџбина буде оно што је некада била: држава за пример и углед својим суседима. Да Србија води своју политику, политику која је у интересу српског народа и грађана Србије, а не у интересу туђина, истих оних који су наше проблеме хтели да реше тако што су у једној руци носили ватру, а у другој сламу. Да гледамо на свет својим очима и да мислимо својом главом.

Ови избори су прекретница: или ћемо почети да истински живимо и радујемо се сваком новом дану, или ћемо доживети судбину неких великих, а данас несталих народа о којима само из књига понешто можемо да сазнамо.

Зато вас позивам да изађете на изборе. Сада или никада.

Победимо најпре себе и страхове којима нас режим мучи како бисмо могли да станемо пред своје потомке, нашу децу и унуке, и кажемо им: Ми смо нашу Србију сачували и усправили, а ви наставите да је развијате и јачате.

Имам 55 година, супругу Драгицу, синове Радомира и Бранислава, снахе Милицу и Милену, унуку Ленку И унуке Димитрија и Војина. ^итав мој живот је испуњен радом, одрицањима и непрестаном борбом за најлепше људске вредности: слободу и демократију. У годинама сам када се не брине само о деци, већ и о унуцима, када човек размишља о томе да ли ће остати упамћен по добру или по злу и када се слава стиче само великим делима и личним жртвовањем.

Спреман сам да водим Србију тако да у њој срећно живи свачије дете и свачије унуче. Потребна ми је ваша помоћ и ја је, свестан да захтевам много, али не и немогуће, од вас тражим.

Као председник Републике Србије, све одлуке ћу доносити искључиво у складу са Уставом Србије у чијој сам изради, предводећи Српску радикалну странку, можда и на одлучујући начин учествовао. Већ тада сам се заклео да ћу увек и без изузетака поштовати вољу грађана који су Устав донели јер је требало постићи сагласност око најважнијег питања опстанка Србије: судбине Косова и Метохије. У обављању функције председника Србије увек ће ме водити уставна обавеза очувања државног суверенитета и територијалног интегритета Републике Србије, најважнијег задатка који Устав прописује и који пре свега обавезује носиоце најзначајнијих државних функција.

Учинићу све како бих обезбедио апсолутно јединство у напору да се Косово и Метохија очувају у саставу наше земље. Лавовски ћу се борити за очување територијалног интегритета и суверенитета Републике Србије на сваком педљу њене државне територије. Међународно признате границе Србије бранићу до последњег атома снаге.

Никада и ни под каквим условима нећу признати или прихватити одвајање Косова и Метохије од Србије.

Светски силници неће од мене имати мира све док не омогуће да Србија искористи сва права која на Косову и Метохији има по Резолуцији 1244 Савета безбедности Уједињених нација. То пре свега значи да ћу тражити повратак српске војске и полиције у јужну српску покрајину у циљу заштите личне и имовинске безбедности преосталих Срба и других неалбанаца, српског духовног и културног наслеђа, као и државних граница Србије према Албанији, Црној Гори и Македонији.

Повратак наше протеране браће и сестара на своја прадедовска огњишта, такође ће бити императив моје политике према Косову и Метохији. Економска и социјална помоћ коју Република Србија пружа својим грађанима на Косову и Метохији, пре свега онима угроженим од стране сепаратиста, мора да буде значајно већа. Она мора да буде основа за нормализацију привредних токова у јужној српској покрајини. Као председник Србије, тражићу од свих државних органа, пре свега извршних и судских, да се непоколебљиво држе слова Устава и закона. Заштита правног поретка мора да буде изнад интереса било ког појединца или групе, а приликом примене прописа државни органи морају да се понашају по начелу једнаких права за све грађане, без обзира о коме се ради. Борићу се да у Србији најзад васкрсне и у пракси се примени славна Душанова реч: органи власти да раде по закону, а не у страху од овог или оног моћника.

Инсистираћу на томе да бројне мафијашке афере морају да добију судски епилог и да сви они који су на разне начине у протеклим годинама пљачкали државу и грађане, буду на одговарајућ и начин санкционисани. Председник Републике штити интересе грађана Србије и представља Србију у свету. Став који друге земље заузму према питању очувања Косова и Метохије у саставу Републике Србије, биће један од најважнијих фактора који ће утицати на то какав ће однос Србија, и ја као њен председник, заузети према њима. Залагаћу се за остваривање пријатељских и блиских односа са свим државама света које поштују међународно право и суверенитет Републике Србије.

Бићемо искрен пријатељ оних држава које нас поштују колико и ми њих, а веома опрезан и обазрив према државама које мисле да је Србија на нивоу некадашњих колонија – рај за пљачку, отимачину и бруталну окупацију.

Разуме се, интерес Србије ће ми бити једина водиља И због тога ћу бити отворен за разговор са свима. Као председник Републике, настојаћу да привредницима наше државе обезбедим бољи положај у свету и веће тржиште за све српске производе.
Због принципијелног става Руске Федерације и њеног залагања на пољу светске дипломатије, који је у највећој мери допринео томе да ниједна институција Уједињених нација не донесе одлуку о независности Косова и Метохије, али и због најповољнијих економских услова које Русија нуди нашој земљи, подићи ћу на највиши могући ниво наше билатералне односе, у складу са Уставом и интересом грађана Србије.

Залагаћу се за стратешку сарадњу Србије са Руском Федерацијом. Та сарадња мора да буде потпуна: политичка, економска, војно-безбедносна, научно-технолошка и културна. Руска Федерација, по својим људскими енергетским потенцијалима, једна је од најперспективнијих држава савременог света. Под мудрим вођством Владимира Владимировича Путина, Руска Федерацијаје поново постала светска сила без које се више не могу креирати односи у међународној заједници.

Руси су данас најупорнији заштитници територијалне целовитости наше државе и преко те чињенице, као председник Србије нити ћу моћи, нити ћу хтети да пређем. Русија је такође и неисцрпно тржиште за српске производе. Економски показатељи недвосмислено указују на то да само свестрана економска и трговинска сарадња са нашим руским пријатељима може довести до опоравка посрнуле српске привреде и превазилажења све већег спољнотрговинског дефицита Србије.

Са Русима нас веже језик, вера, исто словенско порекло и слична историјска судбина. Ако су Срби ишта научили из историје, онда је то чињеница да кад год је Русија била јака и стабилна, била је јака и стабилна и наша отаџбина. Кад је Русима ишло лоше, и Срби су страдали. Стога је оријентација ка Руској Федерацији логичан и непогрешив пут српске спољне политике.

Залагаћу се за интензивну сарадњу и са другим пријатељима Србије у свету: са арапским, афричким и азијским земљама, са Индијом, Кином, Јапаном, земљама Латинске Америке,са свима онима који поштују уставни поредак и територијалну целокупност Србије и који је доживљавају као равноправног партнера у међународним односима.

Под условом да Европска унија престане да подржава отцепљење Косова и Метохије и предају интегралног дела Србије у руке шиптарских сепаратиста и терориста, као и различите политичке пројекте усмерене против виталних интереса Србије и српског народа, нећу се противити сарадњи са овом европском интеграцијом.

Србија може да буде партнер Европске уније искључиво као целовита држава. Све друго значило би гажење нашег Устава, правног поретка, националног поноса и државног достојанства.

Будући да је Србија потписник Дејтонског мировног споразума, као председник Републике никада нећу одступити са политичког фронта одбране Републике Српске. Борићу се за очување уставно-правног и политичког статуса Републике Српске као конститутивног и равноправног ентитета у Босни и Херцеговини. Инсистираћу на томе да надлежни органи Републике Србије, пре свега Народна скупштина, Влада и Министарство спољних послова, прогласе правно ништавним одлуке високог представника у Босни и Херцеговини које за циљ имају мајоризацију представника српског народа у Савету министара и другим заједничким институцијама Босне и Херцеговине.

Предано ћу радити на продубљивању специјалних паралелних односа између Србије и Републике Српске, у складу са потписаним билатералним споразумима. Нећу престати да подсећам свет на чињеницу да је Туђманова Хрватска окупирала Републику Српску Крајину, одузела српском народу право конститутивног народа у оквиру некадашње хрватске федералне јединице, убила неколико хиљада и протерала више стотина хиљада Срба са територија на којима су они вековима живели. Као председник Републике свим дипломатским средствима борићу се да престане окупација Републике Српске Крајине, да српском народу буде омогућен слободан повратак кућама, повратак имовине и слободно изјашњавање о својој егзистенцији.

Посебну пажњу посветићу Србима у Црној Гори. Наша браћа и сестре из српске Спарте морају у Србији да се осећају као своји на своме. Никакве препреке не смеју им се постављати приликом школовања или лечења у Србији. Бићу веран Његошевом завету да су Срби из Црне Горе перјаница, понос и узданица васколиког српства.

Залагаћу се за демаскирање опасне за-вере која је овела у заблуду и одродила велики број наше браће и сестара који се данас изјашњавају као припадници измишљене црногорске нације. Историјском неодговорношћу представника власти у Црној Гори, али и Србији, многи грађани Црне Горе напустили су своју српску националну матицу и препустили се криминализованом режиму који Црну Гору води у сигурну пропаст. У срцу ће ми увек бити и Срби у Албанији, Македонији и другим суседним земљама, као и заштита њиховог националног, верског и културног идентитета.

Као председник Србије, веома важну надлежности из области вођења спољних послова користићу да на највиша дипломатска места поставим првенствено људе који су се доказали у својој професији и чију каријеру не оптерећују било какве афере. Посебно ћу водити рачуна да то буду људи који воле своју земљу и који ће својим знањем и развијањем међудржавне привредне сарадње моћи да помогну свеукупни развој Србије и подигну углед наше државе у свету.

На основу уставних и законских овлашћења, обављаћ у дужност главнокомандујућег Војске Србије у складу са националним интересима Републике Србије. Предузећу све неопходне мере да Војска Србије буде добро организована, беспрекорно опремљена и респектабилна војна сила која ће бити ефикасна снага одвраћања од евентуалних поновних покушаја агресије на нашу земљу.

Модернизација Војске Србије мора да буде један од наших приоритета. То не подразумева само набавку преко потребних техничких средстава, већ и подмлађивање и оспособљавање командујућег кадра и обезбеђивање значајно бољих услова за живот свим припадницима наше војске.

Залагаћу се за то да професионална војна лица буду адекватно плаћена за своју верну службу отаџбини и народу и да стамбено питање официра и подофицира буде решено што је пре могуће. Уложићу сваки напор како бих створио професионалан и способан Генералштаб, који ће у сваком тренутку умети да на прави начин заштити виталне интересе наше земље и обезбеди мир и сигурност Србији.

Кључни задатак у овој области биће стварање високоморалног и патриотског кадра Војске Србије. То морају бити људи од части и личног интегритета, који ће овладати знањима и вештинама потребним за заштиту Србије и њених грађана и који ће бити ослобођени било каквих политичких притисака.

Нећу дозволити ангажовање наших младића ван граница наше земље. Војска Србије неће учествовати ни у каквим ратним или окупационим операцијама у Авганистану, Ираку или ма где другде у свету. Као председник Републике оштро ћу се супротставити приближавању Србије НАТО-у.

У НАТО-у Србија нема шта да тражи. НАТО је 1999. године, супротно Повељи Уједињених нација, извршио бруталну агресију на СР Југославију, убио више од хиљаду наших грађана и нанео нам огромну материјалну штету, од које се ни до данас нисмо опоравили.

Такође, НАТО је 1994. и 1995. године бомбардовао Републику Српску и Републику Српску Крајину, на тај начин се отворено сврставајући на страну српских непријатеља током ратова вођених деведесетих година на просторима бивше СФРЈ. Коначно, НАТО је главни војни ослонац шиптарским сепаратистима и терористима на Косову и Метохији. Србија нема било какав интерес да постане члан овог агресивног војног савеза, који није ништа друго до ударна песница новог светског поретка и војна компонента глобализма. У случају евентуалног референдума о приступању Србије НАТО-у, као председник Републике позваћу грађане Србије да гласају против уласка наше државе у ову организацију, који би додатно осиромашио грађане наше земље и урушио нам добре односе са искреним пријатељима Србије.

Заједно са свим грађанима Србије, градићу друштво засновано на равноправности и поштовању свих људских права и слобода загарантованих Уставом Србије и међународним споразумима и конвенцијама. Хоћу да држава Србија буде пример остварења најширих мањинских права, у којој ће припадници свих националних мањина бити у свему изједначени са већинским народом. Истински ћу се борити да припадници националних мањина буду укључени у све државне структуре и да увек буду консултовани у процесу доношења најважнијих одлука за нашу земљу.

Помиловања ћу додељивати само у случајевима када је дошло до грубог кршења људских права осуђеника, односно када је до њихове осуде дошло услед политичког, економског или било ког другог притиска.

Хоћу да вратим вредност државним одликовањима кроз формирање оштрих и прецизних критеријума за доделу признања за дугогодишњи рад и изузетне доприносе друштву. Државна одликовања неће добијати партијски моћници и њихови пријатељи због свог политичког утицаја, већ ће право на њих имати само људичија су дела задужила Србију и њене грађане.

Србију данас потреса велики број афера које штете њеном угледу и које говоре да садашња власт не чини ништа да се озбиљно обрачуна са коруптивним процесима који потресају наше друштво.

Као председник Републике, залагаћу се да сви носиоци државних и других јавних функција који су учествовали у корупционашким и криминалним радњама буду најоштрије кажњавани. Охрабриваћу борбу државе против организованог криминала и никада се нећу устручавати да криминалце јавно разоткријем И укажем грађанима на њихова кривична дела.

Предано ћу радити на враћању потпуне независности српском судству. Борићу се за то да сви грађани могу да остваре своја права у области правосуђа у најкраћем могућем року. Предлагаћу и бираћу носиоце највиших судијских функција искључиво у складу са њиховим знањем и способностима, а не, као што је то данас случај, са њиховом страначком припадношћу.

Пуну подршку ћу пружити породици као основном стубу српског друштва. Личним примером доказаћу да су честитост, поштење, верност, љубав према деци и према ближњима врлине које ће вратити снагу Србији. По узору на наше славне претке, кад треба бићу мелем, а кад треба бићу мач.

Борићу се, без узмицања, против трговине наркотицима, трговине белим робљем, сексуалне злоупотребе деце, мушкараца и жена, против свега онога што нарушава традиционалне моралне вредности Србије.

Једнакост и апсолутна равноправност полова вредности су за које се читав живот искрено и свим срцем борим. Интензивно ћу радити на побољшању положаја жена. У нашем друштву не сме да постоји ни минимум толеранције према разним облицима насиља над женама. Једнака права и могућности морају да се обезбеде сваком појединцу, свакој жени и сваком мушкарцу, свакој девојчици и сваком дечаку.

Руку сарадње пружам свим нашим грађанима, без обзира на нацију, веру, расу, пол, политичко опредељење, образовање или социјални статус. Право детета биће неприкосновено. Србија већ данас мора радикално да промени своју политику везану за подстицање наталитета. Као председник Србије инсистираћу да Србија доноси законе који подстичу рађање деце, оне који дају једнаку шансу младим људима, јер су деца и млади једина и најбоља будућност Србије. Свако дете мора да има право на бесплатно школовање и образовно усавршавање, у складу са талентом И марљивошћу.

Образовање не сме да буде привилегија богатих, већ право сваког детета у Србији.

Инсистираћу да рад Владе и других државних органа буде потпуно јаван и да сваки грађанин у сваком тренутку може да добије све информације од значаја за његов живот. Обезбедићу директна телевизијска суочавања са свим члановима Владе, који ће морати много чешће и детаљније да полажу рачуне за свој рад. На овај начин оствариће се најбоља и најдинамичнија контрола рада извршне власти у Србији.

Бићу председник који уме да слуша глас свог народа. Нећу и не умем да будем бирократа који своје време проводи у кабинетима, дистанциран од свог народа, нити ћу бити слуга страних амбасадора. Увек ћу бити доступан свим грађанима Србије и увек ћу наћи времена да им будем на услузи. Бићу исти човек којег и данас имате пред собом, јер и председник је само један од грађана Србије.

Зауставићу хајку која се у Србији већ годинама води на најхрабрије српске синове који су бранили наш народ у Републици Српској Крајини, Републици Српској и на Косову и Метохији. Правосудни и други државни органи морају да буду страх и трепет, али за криминалце и пробисвете, а не за јунаке и витезове. Разуме се, тражићу да се свака сумња о томе да је било који грађанин Србије починио злочин у оружаним сукобима током деведесетих година испита и процесуира, али искључиво пред надлежним органима Републике Србије. Грађанима Србије којима се суди пред тзв. Хашким трибуналом неће ни у чему изостати моја помоћ, а њиховим породицама пружићу заштиту која ће им донекле вратити мир, спокојство и материјалну сигурност.

Више никада ниједног Србина не смемо да изручимо некој страној држави, такозваном Међународном суду или међународној организацији.

Желим да будем председник Србије која је свима мајка, а никоме маћеха.

Бићу председник свих. Зато од свих тражим подршку. Да свима буде боље. Да буде боље Србији. Гласајте разумом.

За слободу, за правду,
за срећнију и бољу Србију

Свим срцем Томислав НИКОЛИЋ

Никoлић: Жeлим дa сe у Србиjи срeтну Русиja и EУ

Прeдсeднички кaндидaт Српскe рaдикaлнe стрaнкe Тoмислaв Никoлић рeкao je у Нишу дa кao прeдсeдник држaвe жeли дa oмoгући дa сe у Србиjи ‘срeтну Eврoпскa униja и Русиja’ и дa нe жeли дa Србиjу свaдja сa билo кojoм држaвoм у свeту.

‘Жeлим дa oмoгућим дa сe у Србиjи срeтну и Русиja и EУ, кaпитaл и Русиje и EУ, нeкa сe тaкмичe кo ћe вишe дa учини зa Србиjу’, рeкao je Никoлић нa прeдизбoрнoj кoнвeнциjи у нишкoj хaли Чaир.

Oн je кaзao дa ћe сaрaђивaти сa свим држaвaмa и нaрoдимa у свeту.

‘Сaрaђивaћу сa свaким кo нaм кaжe: ‘Ви стe држaвa члaницa УН и признajeмo вaс у тим грaницaмa’. Сa свaким кo кaжe: ‘Хajдe дa зajeднo рaзгoвaрaмo o тoмe штa жeлe Aлбaнци нa Кoсoву и Мeтoхиjи”, рeкao je зaмeник прeдсeдникa СРС.

Никoлић je кaзao дa жeли дa пoмири и oнe у Србиjи кojи ћe 20. jaнуaрa бити нa рaзличитим стрaнaмa. Oн je кaзao дa у Србиjи живи 30 нaрoдa и дa сви oни живe лoшe jeр je влaст у Србиjи лoшa.

‘Хajдe дa сви упрeгнeмo тa српскa кoлa 20. jaнуaрa и дa нe будe другoг кругa, штa ћe нaм други круг’, рeкao je Никoлић.

Прeдсeднички кaндидaт СРС je кaзao дa нeћe живeти у двoрцу aкo пoбeди нa прeдсeдничким избoримa, aли дa нeћe ни oни ‘кojи су oпљaчкaли нaрoд дa би дo двoрцa дoшли’.

Никoлић je кaзao и дa ћe ствoрити jaку прoфeсиoнaлну вojску кojу ћe вoдити ‘гeнeрaли и гeнeрaлчинe, a нe кaплaри’.

Гeнeрaлни сeкрeтaр СРС Aлeксaндaр Вучић je кaзao дa je прeд грaђaнимa лaк избoр, jeр бирajу измeђу ‘дoбрa и злa, измeђу пoштeнoг чoвeкa и oних кojи прeдстaвљajу лoпoвe и криминaлцe’.

Нa митингу сe oкупилo вишe хиљaдa људи кojи су уз музику oркeстрa Брaнимирa Ђoкићa прe митингa зaигрaли у кoлу. Oсим стрaнaчких зaстaвa билo je српских зaстaвa кao и вишe трaнспaрeнaтa нa кojимa, измeђу oстaлoг, пишe ‘Хaг убицa српскoг рoдa’ и ‘Шeшeљ српски jунaк’.

Пoчeтaк гoвoрa кaндидaтa СРС прaтилo je рaзвлaчeњe вeликe српскe зaстaвe нa jeднoj oд трибинa хaлe Чaир, a зaвршeн je бaлoнимa у стрaнaчким бojaмa кojи су сa тaвaницe бaцaни нa oкупљeнe грaђaнe. У нeпoсрeднoj близини хaлe Чaир билo je пaркирaнo вишe oд двaдeсeт aутoбусa сa oбeлeжjимa СРС.

РТС

Tomislav Nikolic

IAKO je tek u 38-oj godini zivota odlucio da udje u politicke vode, u kojima "pliva" poslednjih osam godina, Tomislav Nikolic uspeo je da postane ubedljivo najjaci "drugi covek" u srpskoj politici. Time je, ne samo demantovao pravilo da kod nas politicari brzo stare a sporo odrastaju, vec i tvrdnje da sve srspke stranke imaju samo lidera i nikog vise. Ocigledno da ovom visokom i elegantnom Sumadincu, kome su politicki protivnici nadenuli pakosni nadimak Grobar, nisu smetali cak ni "lik i delo" jednog takvog partijskog sefa kao sto je Vojislav Seselj da izadje iz njegove senke i postane politicar sa kojim ne morate da se slazete, ali koga uvazavate.

Da li zato sto je, kao svaki lojalan clan SRS-a, ozbiljno shvatio "veliku misao" svog stranackog lidera da je "politika nauka", ili sto je, kako voli sam da kaze, genetski opredeljen radikal, tek Nikolic je za relativno kratko vreme, uspeo da od politickog anonimusa postane potpredsednik Vlade Srbije. Doduse, takozvane Vlade "nacionalnog jedinstva", koju, pored radikala, cine socijalisti i komunisti, inace najveci neprijatelji Nikolicevi, zbog kojih je i usao u politiku. Da bi ih skinuo sa vlasti, kako je vazda pred mikrofonima ponavljao "najduzi jezik" u Narodnoj skupstini Srbije, ponoseci se cinjenicom da niko njegov nikada nije bio komunista.

Gradjevinac, pesnik, politicar

"Sve do 19. januara 1990. godine bezao sam od politike. Na vlasti su bili komunisti, a sa njima nisam voleo da se druzim. Nesto zbog toga sto su svi moji preci bili radikali, a nesto i zato sto je to bilo drustvo za sebe, anacionalno. Drustvo koje je svima preporucivalo siromastvo i odricanje, a za sebe odvajalo bogatstvo koje je nemilice trosilo."

To je bio prelomni trenutak u kome je Nikolic, rodjen 1952. godine u Kragujevc, odlucio da se bavi politikom. A do tada, Kragujevcani su znali Tomu kao tihog i nenametljivog komsiju ili kolegu, uzornog supruga i oca, prijatnog sagovornika, vazda uredno i lepo obucenog coveka, sa blagim izrazom tuge na licu. Pre je licio na pesnika nego na odvaznog politicara "bez dlake na jeziku", kakav ce se kasnije pokazati.

Doduse, mnogi Kragujevcani su znali da tuga potice iz ranih Nikolicevic godina, kada je mlad ostao bez roditelja, ali, spletom tragicnih okolnosti, i bez brata koji je bio stariji od njega. Znali su, isto tako, da je Toma pisao pesme, da se bavio atletikom, da je svirao gitaru i pevao (i sada mrzi "narodnjake" i slusa Bitlse, Stounse, Janga, Hedriksa), obavezno jednom u sest meseci citao "Tihi Don" i Cosica, da voli istoriju...

Po nagovoru oca Radomira, "Zastavinog" puskara, Toma je zavrsio tehnicku skolu, gradjevinski smer, a potom upisao Pravni fakultet, koji je napustio nakon oceve smrti. Kao gradjevinac, gradio je pruge, puteve i tunele sirom stare Jugoslavije, pa cak i beogradski podzemni cvor, za koji je Milosevic tvrdio da ga je zavrsio za nekoliko meseci, a Nikolic da ga je napustio jos 1977. godine. Godinu dana kasnije, kada mu je dojadilo cergarenje, vratio se u Kragujevac, gde se zaposlio u "22. decembru", u kome je vodio investicije i odrzavanje. Iste godine kada je resio da se okusa i kao politicar, promenio je firmu i zaposlio se kao tehnicki rukovodilac u JKP "Gradska groblja", zbog cega je kasnije dobio nadimak "Toma grobar".

Kada je u Komunalnom preduzecu "ukinuo preprodaju grobova", okrenuo se, najpre, Veljku Guberini i Narodnoj radikalnoj stranci, u kojoj je samo posle osam meseci izabran za potpredsednika, a 23. februara 1991. godine tadasnjem "cetniku" dr Vojislavu Seselju. Od tada pocinje politicki uspon Tomislava Nikolica, "vecitog begunca iz Beograda", koji je na promociji Narodne radikalne stranke u Kragujevcu, jula devedesete, zahtevao ukidanje radnog mesta "putujuci politicar".

Inicijator, dobrovoljac, poslanik

"Bilo kog posla da se prihvatim, ja radim potpuno", rekao je jednom Nikolic. Zbog toga je, valjda, i odlucio, posle poraza radikala Veljka Guberine na izborima devedesete, da napise pismo Seselju (koga nije licno poznavao), tada predsedniku Srpskog cetnickog pokreta, i predlozi mu ujedinjenje svih nacionalnih stranaka u jednu - radikalnu. Naravno, Nikolic je lukavo smisljenim scenarijom nadmudrio tadasnju lokalnu vlast i doveo Seselja u Kragujevac, gde je "rodjena" danasnja Srpska radikalna stranka, u kojoj je "crveni Vojvoda" postao njen lider, a Toma drugi covek, odnosno potpredsednik.

Pokazalo se da politicka "spajalica" ove dvojice "patriota i srpskih nacionalista", koji su se zalagali "da svi Srbi zive u Srbiji, cija ce zapadna granica biti Karlobag, Ogulin, Karlovac i Virovitica", "pije vodu", jer je Nikolic, na majskim izborima, postao savezni poslanik u Vecu gradjana. Posle decembarskih izbora 1992. godine, uporni i govorljivi poslanik iz Kragujevca presao je iz saveznog u republicki parlament.

"Tada sam prvi put bio u politickoj dilemi. Pitao sam se da li zaista zelim da nesto stvorim u politici ili zelim da budem poslanik koji ce uvek da bude uz Vojislava Seselja, da slusa sta on govori i da, eventualno, sam nesto kaze. Onda sam resio da se odvojim od Seselja, tako da u republickoj Skupstini zastupam stavove stranke, ali da tu nemam njegov patronat, njegov nadzor, niti bilo kakvu pomoc."

U medjuvremenu, pre nego sto je postao sef poslanicke grupe SRS i poslanik sa najvise javnih opomena zbog "verbalnog delikta", Nikolic je, zajedno sa kragujevackim dobrovoljcima ("koji sebe ponosno zovu cetnici"), pod komandom Srecka Radovanovica, proveo cetiri meseca na ratistima Slavonije. Tamo su, objasnjavao je tadasnji borac, uz pomoc radikala i vojvode Seselja, "imenu cetnika vratili stari, predratni, sjaj". Zbog toga sto je u borbama u Slavoniji "ispoljio veliku hrabrost i junastvo" i "licnim primerom pokazao kako se brani srpstvo", predsednik Centralne otadzbinske uprave Srpskog cetnickog pokreta V. Seselj ga je, maja devedeset trece, proglasio srpskim cetnickim vojvodom.

Vuk u macjoj kozi

Kada se Tomislav Nikolic pojavio u republickom parlamentu, cinilo se da je "kao stvoren" za njega, jer je skupstinsku govornicu znao da iskoristi, ne samo za licnu i stranacku promociju, vec i da pokaze kako je postao jednan od najboljih politickih frontmena koje je Kragujevac "dao". Zahvaljujuci TV prenosima, Toma je jedno vreme postao prava medijska zvezda, zbog toga sto je u verbalnim duelima i replikama prosto "rasturao" stranacke neistomisljenike, a pogotovo socijaliste. Ostace upamcena recenica Radmila Bogdanovica, upucena Danilu Z. Markovicu: "E, moj Daco, ukopa nas ovaj grobar!"

"Ja se trudim da protivnika razoruzam blagoscu u govoru, a ostrinom u nastupu", tumacio je Nikolic sam sebe, predstavljajuci se, za razliku od Seselja, kao smiren i ozbiljan, uporan i vazda pripremljen orator. Koristio je verbalne sukobe za dokazivanje i, pri tom, nije ponekad mogao izbeci boljku zvanu "seseljizam". Da njegovo patrijarhalno vaspitanje ima uticaja videlo se i po tome sto je Nikolic znao da se izini kad pretera. Licno je to ovako objasnjavao: "Kada te pritisnu, ako pokazes da si slab i plasljiv, oni ce nacisto da te uniste. Ako im se odupires, onda ponekad, u zelji da pokazes da se nisi uplasio, odupres se na nacin koji ti mozda nije svojstven, koji ne lici na tebe. A jedna poslovica kaze: Kada si medju vukovima - urlaj! Ako pocnes da mauces ili da se oglasavas na neki drugi nacin, nadrljao si."

Verovatno je bio "vuk" kada je, najavom "razvoda braka", sokirao socijaliste dugackom i ubitacnom tiradom protiv Sainoviceve vlade. Nikolic je bio "izabran" za to, cime je Seselju dokazao da je veran i lojalan radikal, zbog cega je, jedno vreme, bio i predsednik Srpske Vlade u senci. Ali je zato izgledao drugacije, reklo bi se sasvim smireno, kada je izlazio iz gnjilanskog zatvora, gde je, zajedno sa Vojom, proveo dva meseca. Vreme koje je proveo iz resetaka bilo je dovoljno da Nikolicu postane jasno "da vise nista ne moze da utice na to da socijalisti od mene traze da ostavim ovaj posao".

Zajedno sa "mrskim neprijateljima"

Naravno, nije se manuo politike. Ostao je veran i Seselju, svom uzoru medju politicarima, a i radikalima, ciji je jedini odbornik u kragujevackoj Skupstini, u kojoj, zbog stranacke i angazovanosti u Zemunu, retko "gostuje". To, medjutim, ne znaci da Toma ne dolazi u rodni grad, gde je u Sumaricama sagradio porodicnu kucu, u kojoj zivi sa suprugom i dvojicom sinova, takodje radikala. Mnogi Kragujevcani ga vidjaju subotom i nedeljom u gradu, a vernici u manastiru u Divostinu.

Oni koji poznaju Tomislava Nikolica ako mu i tolerisu sto je Seseljev radikal, ne mogu da mu oproste sto je na vlast dosao uz kolaboraciju sa socijalistima i komunistima. Pogotovo sto pamte sta je sve o njima govorio i kako ih je nazivao. Isto kao sto pamte sta je odgovorio Olji Beckovic, kada ga je jednom pitala da li je lakse biti opozicija ili vlast u Srbiji.

"Zavisi sta ocekujete od zivota. Ako zelite da lagodno prozivite i da imate svega u izobilju, da mozete da obavljate najprljavije i najsumljivije poslove, onda je idealno biti vlast. Ali jednog dana kada se sve ovo bude sumiralo, onda ce svako od nas biti ponosan na to sto je bio u opoziciji. Neko manje, neko vise", rekao je, pre cetiri godine, Nikolic u emisiji Studija B "Utisak nedelje".

Nezavisna Svetlost, broj 132

Српска Радикална Странка - кампања за изборе 21.1.2007

Митинг, Нови Сад, 5.1.2008. Први део

Митинг, Нови Сад, 5.1.2008. Други део

Правна држава

Мој трећи председнички приоритет биће залагање за најоштрије кажњавање свих оних носилаца власти који су лично богаћење ставили испред интереса грађана који су их изабрали. Нажалост, Србија пати од најтеже болести савременог друштва: корупције и криминала. Председник, својим моралним ауторитетом, али и бројним иницијативама парламентарној и извршној власти, може и мора да представља ослонац борбе за правну државу. Зато је мој трећи приоритет борба против корумпираног режима.

Праведно друштво

Мој други председнички приоритет је стварање друштва једнаких шанси. Будућност младе генерације зависи од постојања једнаких могућности за образовање сваког младог човека. Сигурност старије генерације огледа се у потпуно доступном и квалитетном здравственом систему и пензијама усклађеним са нето зарадама на нивоу од најмање 70%. Солидарност међу генерацијама мора да постоји, она чини могућим право сваког грађанина на образовање и здравље. Зато је мој други приоритет бољи и праведнији живот свих грађана.

Поносна земља

Пре свега, поштовање Устава ми налаже апсолутно очување државног суверенитета и територијалног интегритета Републике Србије. Српско право на Косово и Метохију није само историјско, оно је правно исказано важећом Резолуцијом 1244 Савета безбедности Уједињених Нација. Заштита уставног поретка и поштовање правне државе и међународних споразума, данас се исказују на Косову и Метохији. По томе се мери озбиљност власти, по томе ћемо видети ко су наши пријатељи у свету. Зато је мој апсолутни приоритет очување Косова и Метохије у границама Србије.

Предизборни спотови 3

Предизборни спотови 2

Предизборни спотови

Писмо подршке др Шешеља

Писмо подршке др Шешеља
24. децембар 2007.

Браћо Срби и сестре Српкиње, драги пријатељи,

сви они којима је отаџбина на срцу знају да су предстојећи председнички избори једна од најважнијих политичких битака за Србију. Ови председнички избори питање су опстанка нације – хоћемо ли имати државу или не? Избори за председника Србије одлучиће судбину Косова и Метохије, одлучиће хоће ли Србија и даље бити окупирана, а политички намесници окупатора називати се демократским лидерима, или ће грађани Србије искористити прилику да изаберу председника који баштини слободарске идеје, који Србију воли више од свега и који неће служити окупатору, већ само свом народу.

Чак и ја, физички далеко од отаџбине, осећам колико је народ у Србији жељан промена, колико људи траже поштеног човека на месту председника Србије и колико је важно да Србија добије на свом челу човека који ће чувати њену територијалну целокупност, помагати српском народу западно од Дрине и Дунава, сарађивати са пријатељима у свету и одбити да испуњава антисрпске налоге западних сила.

Срећом, Србија данас има моћне пријатеље у свету који су у стању и који желе да помогну Србији и српском народу и тај део слободољубивог човечанства који се супротставља америчком тоталитаризму јесте председник нама братске и пријатељске Русије Владимир Владимирович Путин. Србија је у Владимиру Путину добила моћног заштитника и великог пријатеља. Зато и ми Срби, као и сви остали грађани Србије, морали бисмо да изаберемо оне представнике државне власти који ће у Русији пронаћи највећег пријатеља и кључног савезника, оне који ће умети да разговарају са свима у свету, али и да одбаце претње, уцене и ултиматуме западних сила.

Најболнија рана на срцу целокупног српског народа јесте Косово и Метохија. Данас је потпуно јасно свима, па и онима који својевремено нису желели да чују озбиљне и истините аргументе, онима до којих тада није допирао глас разума, да су западне силе бомбардовале Србију, убијале једну земљу и један народ, не због било какве хуманитарне катастрофе, не због било каквог недемократског режима у Србији, већ само због тога што су желели нашу територију, само због тога што су желели отимање Косова и Метохије.

Данашњи отворени експонент оних који нам отимају Косово и Метохију, који нам уништавају Србију јесте председник Демократске странке и режимски кандидат на изборима Борис Тадић. Борис Тадић је најпре темељно уништио српску војску, а затим свом својом снагом кренуо на уништавање Србије као државе. У том прљавом послу против Србије Борис Тадић неће стати све док не буде побеђен демократски исказаном вољом грађана на изборима.

Кандидат српских радикала, али рекао бих, и највећег дела нашег народа на предстојећим изборима је Томислав Николић. Тешко ми је да говорим о Томиславу Николићу, јер је реч о човеку који је мој заменик у Српској радикалној странци, али и о човеку за којег могу да кажем да ми је више од 16 година најбољи пријатељ. Томислав Николић је човек који никада неће издати своје радикалско уверење, он је човек који никада неће изневерити поверење грађана, поштен је, скроман, частан и одговоран човек. У животу је обављао тешке послове и сваки је радио са љубављу и великим еланом. Томислав Николић више него било ко други у Србији заслужује поверење народа, а уверен сам да ће му грађани Србије то поверење указати. Томислав Николић ће бити најбољи гарант државног јединства Србије, очувања њеног суверенитета, али и светионик борбе против корупције и криминала коју је ДОС инаогурисао као основно начело владавине.

Сви ми који се данас на различите начине боримо за ослобађање Србије и ширење истине о српском народу на председничким изборима бићемо уз Томислава Николића.

Свим срцем,
Војислав ШЕШЕЉ

Писмо упућено грађанима

Поштовани,

дозволите ми, да вам се, непосредно пре избора председника Републике Србије, обратим писмом. Упућујем га директно на вашу кућну адресу, јер директан је и начину на који износим своје мишљење, као и принцип којим суштински поштујем Ваше мишљење и Ваш глас.
Власт у Србији и не покушава да чује глас народа, ни глас појединаца у њему, она не мари за садашњост и нема будућност. Зато Србија тражи промене.
Желим да заједно покренемо нашу земљу у позитивном правцу, да на власт доведемо људе који ће поштовати грађане и градити бољу будућност.

Шта је оно за шта се залажем и шта ће бити приоритети моје председничке политике?

Поносна земља. Пре свега, поштовање Устава ми налаже апсолутно очување државног суверенитета и територијалног интегритета Републике Србије. Српско право на Косово и Метохију није само историјско, оно је правно исказано важећом Резолуцијом 1244 Савета безбедности Уједињених Нација. Заштита уставног поретка и поштовање правне државе и међународних споразума, данас се исказују на Косову и Метохији. По томе се мери озбиљност власти, по томе ћемо видети ко су наши пријатељи у свету. Зато је мој апсолутни приоритет очување Косова и Метохије у границама Србије.

Праведно друштво. Мој други председнички приоритет је стварање друштва једнаких шанси. Будућност младе генерације зависи од постојања једнаких могућности за образовање сваког младог човека. Сигурност старије генерације огледа се у потпуно доступном и квалитетном здравственом систему и пензијама усклађеним са нето зарадама на нивоу од најмање 70%. Солидарност међу генерацијама мора да постоји, она чини могућим право сваког грађанина на образовање и здравље. Зато је мој други приоритет бољи и праведнији живот свих грађана.

Правна држава. Мој трећи председнички приоритет биће залагање за најоштрије кажњавање свих оних носилаца власти који су лично богаћење ставили испред интереса грађана који су их изабрали. Нажалост, Србија пати од најтеже болести савременог друштва: корупције и криминала. Председник, својим моралним ауторитетом, али и бројним иницијативама парламентарној и извршној власти, може и мора да представља ослонац борбе за правну државу. Зато је мој трећи приоритет борба против корумпираног режима.

Ово писмо је моја председничка заклетва, заклетва председника свих грађана Србије, грађана свих генерација, вера и нација. Да бих је остварио, потребно ми је Ваше поверење, Ваш глас.
Имам велико искуство у раду са људима. Верујем да могу успешно да проценим када је право за праве ствари, у најбољем интересу грађана Србије. Ово је време када Србији треба одлучан и озбиљан председник.

Да не бисмо страховали, него живели боље.
Да не бисмо ратовали, већ живели у миру.
Да не бисмо понављали грешке, већ заједно градили будућност.

Видим људе, који тешко живе. Али и режим, који то не занима. Зато мењајмо режим!
Видим поносну земљу коју уцењују али видим и председника који пристаје на уцене!
Зато мењајмо председника!
Србија коју ја знам, свим је својим срцем за Косово и Метохију, за равноправне односе са пријатељима у свету и за боље сутра све наше деце.
Зато Србија тражи промене, тражи новог председника.
Спреман сам за тај изазов.

Свим срцем.

Ваш
Томислав НИКОЛИЋ