Мој газда је Србија!

Свим срцем за Србију, свим срцем за Томислава Николића – одјекивало је у препуној крагујевачкој хали “Језеро”. У срцу Србије, у Шумадији, почела је борба за бољу будућност свих грађана Србије, борба за очување колевке српства – Косова и Метохије. Заменик председника Српске радикалне странке и председнички кандидат Томислав Николић одржао је 24. децембра у Крагујевцу први митинг у оквиру своје председничке кампање.

“Не знају они да сам ја већ 17 година у овој кампањи, 17 година посматрам како лошији од нас воде земљу, како лопови воде земљу, како издајници воде земљу. 17 година пропадања и посртања! Морамо да кажемо – Доста, није ово Србија какву ми желимо, ми желимо много бољу Србију, много лепшу, много поноснију”, биле су прве речи Томислава Николића пред око 10.000 људи, који су дошли да подрже свог кандидата на председничким изборима.

“Хтео сам да покажем овим припадницима двора из Београда за кога се ја то борим – за оне најсиромашније, за оне најугроженије, за оне што су их оставили без хлеба, за ову децу што немају пара да се школују, за оне пензионере који немају пара да се лече – због њих се борим. Ја сам у годинама када се не брине само о деци, него и о унуцима, и као што ћу да бринем о својим унуцима, тако бих желео да Србија брине о свим унуцима. Да свако дете у Србији срећно живи, да срећно одраста, да буде поносно на своју земљу”, истакао је Николић.

Председнички кандидат радикала поручио је грађанима да никога не мрзи и да не очекују од њега говор због кога ће некоме звиждати, јер, како је рекао, он би волео да уједини Србију, а не да је раздваја.

“Мислите ли да су бирачи који ће гласати за оног другог задовољни? Нису! Ако их питате да ли је добро рађено ових седам година, само ће шкргутати зубима. Како влада ДОС Србијом? Страхом! Они кажу – Немојте да случајно победе радикали, немојте случајно да председник Србије буде Томислав Николић. Шта ће тада да буде? То ће Солана и остали да вам кажу. Из године у годину прете нам, кажу да ће бити много горе ако њихове слуге нису на власти. Ја немам газду ни у Русији, ни у Америци, ја ћу да имам газду у Србији.

Хоћу да будем председник који ће смети да изађе пред вас у свако доба, у свако време свог мандата. Хоћу да вам обећам оно што могу да остварим, оно што ћете ми ви помоћи да остварим. Не желим да вас увлачим у сукобе ни са ким, немојте ни са комшијама да се свађате и 20. јануара, када их победимо, немојте да ликујете над њима, већ уживајте над Србијом која ће коначно да скине окове, која ће да се усправи.

Имали смо много борби заједно, много пута смо излазили на изборе, нападали су нас, бомбардовали, протеривали. шта нам све нису радили! Ово је одлучујућа битка! 20. јануара ви ћете одлучити судбину Србије, ја ту не могу ништа. Ако победимо – ја знам како ће Србија да буде вођена – тако како ви од мене очекујете јер ја сам вама потпуно познат, и ви знате шта од мене можете да очекујете”.

Очување Косова и Метохије – најважније државно питање

“Косово, српска мати, радикали те неће дати” – орило се те вечери из грла хиљада Шумадинаца. Желели су да коначно чују одлучно “не” и чули су – од Томислава Николића. Рекао је Николић да српски народ никада неће прихватити независност заветне српске земље.

“У Уставу пише да је Косово и Метохија саставни део Србије. То сте ви, грађани Србије, одлучили на референдуму. Кажу – потписаћемо Споразум са ЕУ. А ко то потписује када државу нећемо имати ако нам узму КиМ? У чије име да потписујемо? Где нам је држава? Могу они да нам отму Косово и Метохију, ви то добро знате, ја знам ваш страх. Сила је то, код силе правде нема, сила је бесна, сила ће прогласити независност, а онда почиње наша дугогодишња борба.

Никада не можемо признати независност, никада на власти неће моћи да буде онај ко се са тим мири.

Хоће да прогласе независност КиМ. Од владе тражимо да потпуно заштити Србе и остале неалбанце, да нам кажу јесу ли на то спремни или нису, да ли могу или не могу, да ли нас пуштају да их ми заштитимо, јер неко то мора. Они не смеју тамо да буду робови, свима су нам на савести. И када увече помилујете децу и унуке пред спавање, помислите ко на Косову милује нашу децу, да ли му дрхти рука, да ли је забринут шта ће бити сутра. Економски ћемо блокирати ту тзв. нову државу, да видимо како ће да функционишу, како ће да раде.

Видели сте да нисмо сами у свету. Док смо ми радикали једини говорили о Русији, сви су се подсмешљиво изјашњавали о руском утицају. Данас Америка признаје да је Русија гигант, данас Америка не сме да уради ништа са чиме Русија није сагласна, данас је и руски председник уз Србију и српски народ. Дочекали смо да руског председника хвале лидери ДОС-а. Нека, нека га хвале, немојте да им замерате, кад год се опамете добро су дошли међу патриоте. Али, немој да им заигра срце кад треба Солани да кажу довиђења, много си нам зла нанео, нећемо више да нам наносиш зло, ми сад хоћемо са пријатељима. И немојте да вас плаше, не можемо да останемо сами у свету. Видели сте да у Савету безбедности чак немају ни већину да прогласе независност КиМ. Све државе које држе до себе знају да ако издају Србију, ако Србији отму део територије, више ниједна држава на свету неће бити сигурна, а ниједна западноевропска сигурно не би могла да опстане. Не дамо им више ниједног Србина, не дамо више некоме, само зато што је дошао са Запада, ниједну фабрику, ни парче њиве, мораће да плате у конкуренцији са другима. Не мислим ја да ми треба било коме да поклањамо, превише смо сиромашни, нећемо ми да поклањамо ни Русима, али ће Руси имати првенство. Ако треба бирати измеђ у две пођеднаке понуде, увек ће руска бити златна и ви знате зашто. Питају како то мислите да будете потпуно окружени НАТО и ЕУ, а да ви не будете у ЕУ. Ја кажем, а јесте ли ви видели некад скупоцени персијски тепих, изаткан од злата, али само има једну рупу. Е, та рупа у ЕУ, то ћемо бити ми, па да видимо колико им вреди тај скупоцени златни тепих. Имају шансу, ми смо најјача политичка снага, ми побеђујемо сада на свим изборима и нудимо им сада да покаж у свој став према Србији. Или смо за њих држава и народ – па су добродошли, или нисмо држава и народ – па ће бити они са којима само нужно сарађујемо – поручио је Томислав Николић.

Увек уз своју државу и народ

Кандидат за председника Српске радикалне странке обећао је својим бирачима да ће све учинити за просперитет Србије и њених грађана, да ће увек бити у њиховој служби и делити њихову судбину.

“У Србији тражим правду за све, тражим независно судство, полицију која ради свој посао, тужилаштво свој, па онда – криминалце у затвор, поштене на слободу. Неће морати судија да пита ко стоји иза овога. Војска и полиција морају да буду добро опремљени, спремни, обучени, да имају своје станове и пристојне плате. Србија мора да буде земља у којој ће деца имати прилику да се школују, да уче и да стижу до врха. Србија мора да буде земља у којој ће пензионери живети од својих пензија. За Крагујевац ме везују најлепше успомене, овде су се рађали и умирали моји преци, овде су се рађали моји потомци, овде живи мој старији син, овде су ми очево и мајчино родно село и сваку стопу у тим селима кад прођем, ја помислим да су ми ту некада пролазили и отац и мајка. Ово је Шумадија, сваки ми је Србин, сваки грађанин Србије пођеднако драг, само ме срце мало више везује за Крагујевац, за Шумадију. Унапред вам се захваљујем за победу на изборима 20. јануара, за Светог Јована. Ја знам ону народну да је у свом селу најтеже бити омиљен.

Када Србија види са колико љубави ви у Крагујевцу слушате некога ко је из Крагујевца, схватиће да ме ни ви не бисте подржали да не верујете у моје најбоље намере”, рекао је кандидат за председника Српске радикалне странке Томислав Николић.

Крај уценама и понижавању Србије

“Поручујемо државама које признају независност: Ви се за нас не интересујте, јер ви сте нам извадили срце. Или би можда неко од вас са оним ко му отме њиву, отишао у кафану да попије ракију? Ја таквог Србина не знам. Браћо и сестре, велики је Запад, силан је и моћан, провоцира мале да се с њим сукобе, како би им показао колико је моћан. Нас нико неће моћи да испровоцира, али вам сада обећавам – што смо трпели уцена – трпели смо, што смо испунили – испунили смо. Сада је ред да они испуњавају, прво да нас прихвате као људе, као државу која има границе, која је суверена, која је чланица УН и онда нећемо спречавати никакву власт да с њима преговара, а биће добродошли. Нека данас изјаве да је КиМ саставни део Србије, ја повлачим све што сам мислио да изговорим о њима. Али ако заиста остају при томе да Србији отму КиМ, нема више преговора са ЕУ, то вам сада унапред кажем, да бисте знали како да гласате”, истакао је у свом говору Томислав Николић.

Окретање сарадњи са Русијом

“Не брани Русија само Србију, Русија брани светски поредак, УН и њену Повељу, па је наша дужност да помогнемо Русији да нас одбрани. ЕУ нека размисли, дали смо јој банке, дали смо јој осигуравајућа друштва, дали смо јој тржиште за нашу робу, подигли смо цене енергената, комуналија, сировина на европски ниво, дали смо им све фабрике, и оне које су радиле и оне које нису, дали смо им воду, дали смо им земљу. Шта још треба да им дамо да буду милостиви према нама? Ако треба бирати између две пођеднаке понуде, увек ће руска бити златна и ви знате зашто”, објаснио је свој став према интензивирању сарадње са Русијом Томислав Николић.

Отаџбина у срцу

Потпредседник Скупштине Србије, и председник Шумадијског округа Наташа Јовановић рекла је да је победа Томислава Николића на предстојећим изборима сигуран путоказ да ми, као народ, желимо да останемо сигурни на својој земљи, и да се боримо да нам из дана у дан са таквим председником буде све боље.

“Браћо и сестре, најбољи, најискренији, најпоштенији људи не носе своје злато у џеповима, већ у свом срцу и то срце обасјава читав народ и читаву отаџбину. Такав, најбољи, онај који ће бити вашом вољом изабран, који Србију и српски народ увек носи у срцу, је Томислав Николић. Томислав Николић је представник патриотске Србије, свих вас и свих оних који се боре за слободу и правду, бољу будућност своје деце, својих унука и који желе да наша отаџбина Србија буде јака, просперитетна, стабилна и да сарађује са братском Русијом и са читавим правдољубивим светом. Победа нашег Томе Николића биће победа правде и поштења, али то ће пре свега бити и победа нашег председника др Војислава Шешеља, који се управо ових дана аргументовано и храбро бори за српске националне интересе и који ће уништити хашки казамат”, истакла је Наташа Јовановић.

Председник Извршног одбора Српске радикалне странке Драган Тодоровић рекао је да се напунило седам најтежих година у историји српског народа, седам година владавине ДОС-а.

“За ових седам година уништили су оно што су вековима стварали наши преци. Потпуно су уништили СРЈ, затим омогућили Милу Ђукановићу да фалсификује референдум и да се одвоји од Србије. За то време, уз помоћ Запада, немилице су кренули да пљачкају Србију. Зато треба да их зауставимо на том путу. Једини начин је да на власт дође Српска радикална странка, да крене у обрачун са лоповима, криминалцима, да крене у одбрану Косова и Метохије, да крене у опоравак Србије, да ствара будућност за нашу децу”, поручио је Тодоровић.

На ноге Србијо !

“На ноге, Србијо, Томислав Николић је нови председник Србије, Томислав Николић је једина нада за свакога од нас”, узвикнуо је генерални секретар Српске радикалне странке Александар Вучић.

“Ја не знам тачно шта ће бити 20. јануара, али сам дошао да вас само замолим да изађете на изборе, да гласате за будућност своје деце, да гласате за нашу Србију, да гласате против оних који је разарају и уништавају, да гласате за доброг и поштеног човека. Ја вас молим да не замерите и онима који нас најпогрднијим речима називају, немојте да замерите ни оном Додику, он је вилу добио за прошлогодишњу подршку, сада ће две виле за овогодишњу. Нас интересује само победа, нас интересује да се Томислав Николић обрачуна са криминалцима, да се обрачуна са лоповима. Зато нам треба много енергије, зато немојте да штедите дланове, зато немојте да штедите снагу и енергију, од куће до куће, од врата до врата, од стана до стана, на ноге, Србијо”, ватрено је говорио Вучић.

Окупљени око државотворне политике Томислава Николића

Подршка Томиславу Николићу расте из дан у дан. Проф. Борислав Пелевић дошао је у Крагујевац да саопшти грађанима да су сви чланови Странке српског јединства колективно постали чланови Српске радикалне странке.

“Интегрисали смо се у Српску радикалну странку зато што она данас представља последњи бедем одбране националне, праве, достојанствене, целовите и поносне Србије.

Зато што Српска радикална странка једина срцем брани целовитост Србије, Косово и Метохију, колевку наше земље, зато што њу воде честити људи, од којих њихов председник данас брани интересе Србије и целог српског народа на најбољи могући начин пред ратним злочинцима и онима који су бомбардовали и оптуживали Србију за сва зла на овим просторима. Није тешко на Светог Јована изабрати председника Србије. Са једне стране имамо онога који је уништио војску Србије, а данас уништава Србију. Са друге стране имамо поштеног и честитог Србина, Томислава Николића. Неки аналитичари кажу да ћемо бити изоловани ако радикали буду на власти. Па, неће нас сигурно више економски затварати, јер су ови “наши” продали пола Србије и неће нико уводити санкције својим предузећима која су купили од наших тајкуна и наших издајника. Они који буду гласали за Бориса Тадића гласаће за понижену, увређену, поцепану Србију. Они који буду гласали за Томислава Николића гласаће за поносну, управну, достојанствену и целовиту Србију”, истакао је Пелевић.

Председник општине Свилајнац Добривоје Будимировић Биџа дошао је, како је сам нагласио, “да први поздрави будућег председника Србије”. “Дошло је време да ова болест прљавих руку, жутица, оде са наших терена, из ове Србије. Време је да оду људи који су продали све што су могли да продају, људи који су дошли да спавају код тетке на каучу, а сада имају милионе евра, људи који су донели зло и беду овом народу. Дошао сам да подржим Српску радикалну странку, јер је још то остало у Србији часно и поштено што није образ укаљало.

Ниједан из њихових редова није био тајкун и криминалац. Немојте да наседате на лажне приче лажних демократа – Ђелић каже, “Милијарде смо потписали до 2011. године”. То није истина! Када би само прошао руски гасовод кроз Србију, ми бисмо сваке године, као придржачи гаса, имали милијарду евра прихода. Сваке године из Србије нестане 70.000 младих људи. На једно рођено дете – 4,2 човека умиру. То нам је донела та демократија. Дошло је време да Србију воде нормални људи који неће да се одроде од сопственог народа”, поручио је Добривоје Будимировић.

Спасимо српско село

Пољопривредник из околине Крагујевца, Дејан Милошевић, пружио је подршку Томиславу Николићу са надом да ће српска села поново оживети. “Жеља ми је да из ових наших помало заборављених опанака, упутим Србији, Европи, свету неколико реченица. Још увек у нашој прелепој Србији има нормалних, паметних људи који мисле својом главом, којима нису потребни којекакви тутори. Село нам је на странпутици, просечно домаћинство је 57 година старости. Ми пољопривредници и српски сељаци чврсто верујемо да ће наш будући председник Томислав Николић зауставити пропадање српског села и донети нам напредак и бољитак”, рекао је Милошевић.

Томислав НИКОЛИЋ, Свим срцем

Томислав НИКОЛИЋ, Свим срцем

Томислав НИКОЛИЋ, Свим срцем

Томислав НИКОЛИЋ, Свим срцем

Томислав НИКОЛИЋ, Свим срцем

Томислав НИКОЛИЋ, Свим срцем

Томислав НИКОЛИЋ, Свим срцем

Томислав НИКОЛИЋ, Свим срцем

Србија – држава једнаких и равноправних

“Постизање демократије претпоставља постојање стварног партнерства између мушкараца и жена у вођењу друштвених послова, у коме они раде у условима једнакости и комплементарности, узајамно се обогаћујући својим разликама.”

(Универзална декларација о демократији; члан 4)

Фундаменталне, цивилизацијске вредности уграђене су у темеље програма Српске радикалне странке. Томислав Николић је доказао да се за те вредности, искрено, свом снагом и свим срцем, бори читав свој живот.

Једна од тих вредности је једнакост. Једнака права и могућности морају да буду обезбеђена за сваког појединца, за сваку жену и сваког мушкарца, за сваку девојчицу и сваког дечака.

Развој друштва и висок степен демократије није могуће остварити без апсолутне равноправности полова и омогућавања свакој јединки друштва да оствари свој пуни потенцијал, искаже своје вредности и дâ свој допринос друштву. Сви морамо да постанемо свесни чињенице да постизање равноправности полова није “женски проблем” и “женско питање”, већ друштвено питање. То је такође и етичко питање.

Важну улогу и одговорност у процесу остваривања једнакости и равноправности имају мушкарци. Томислав Николић ће посебну пажњу да посвети залагању за мере које ће обезбедити очување породице. Веома су опасне тенденције (које су већ очигледне) усмерене на разградњу породице. Опстанак овог друштва могућ је једино ако породица опстане и остане основна ћелија друштва.

У том смислу Томислав Николић ће се залагати и за доношење подстицајних мера за рађање. Приоритет у политичком деловању Томислава Николића је елиминација свих облика насиља над женама. Случајеви насиља представљају повреду људских права. Насиље над женама води кршењу права на живот, сигурност, слободу, достојанство и интегритет жртве. У друштву не сме да постоји ни минимум толеранције према насиљу над женама.

Томислав Николић ће, као председник Републике Србије, наставити интензивно да се бори за побољшање положаја жена и елиминацију сваке врсте дискриминације, као и за спровођење истоветних мера и активности ако су дискриминисана права мушкараца. Та борба подразумева залагање за:

• једнаке могућности и права мушкараца и жена у погледу пословних, породичних и друштвених одговорности;
• једнако право на образовање – стварање једнаких могућности и равноправног приступа образовању мушкараца и жена на свим нивоима образовања као и једнак приступ у употреби и обуци у области информационих и комуникационих технологија;
• једнаку заступљеност жена и мушкараца на пољу научног и техничког истраживања;
• једнаке зараде за исти рад или за рад коме се приписују једнаке вредности, без полне дискриминације по било ком основу;
• једнакост мушкараца и жена у погледу запошљавања, професионалног напредовања, стручне обуке и услова рада;
• једнако учешће жена и мушкараца у одлучивању у политичкој, економској и културној сфери;
• једнако право жена и мушкараца на усклађивање професионалног и породичног живота и залагање за посебне мере које ће ово омогућити, као што је повећање капацитета служби дечијег старања и старања о старима;
• једнакост жена и мушкараца у погледу социјалне заштите;
• доношење подстицајних мера за рађање;доношење посебних мера у циљу побољшања сигурности и здравља запослених трудница, породиља и дојиља;
• доношење посебних мера за побољшање здравља жена и мушкараца, узимајући у обзир различите специфичне здравствене потребе;
• доношење посебних мера за заштиту социјално најугроженијих категорија (као што су програми за – заштиту самохраних мајки, за децу са посебним потребама, за особе са инвалидитетом, уз уважавање специфичних потреба жена и мушкараца, за заштиту жена и мушкараца у позним годинама, за побољшање положаја жена и мушкараца у руралним подручјима, за побољшање положаја избеглица и расељених особа, за побољшање положаја жена и мушкараца који живе на Косову и Метохији, за омогућавање одређених предности и права за здравствену рехабилитацију, психолошку и правну помоћ цивилним жртвама рата, посебно жртвама сексуалног насиља), – доношење мера за превенцију, сузбијање и елиминацију свих облика насиља и дискриминације над женама;
• доношење мера и програма за помоћ жртвама насиља, организоване проституције и трговине особама;
• доношење програма за психосоцијални третман мушкараца који примењују насиље у породици.
• доношење програма за психосоцијалну помоћ мушкарцима са психофизичким последицама трауматских ратних искустава.

Пише: Елена Божић Талијан

Породични човек

Томислав Николић је један од ретких политичара који има имиџ истински породичног човека, али и који се увек трудио да породицу држи што даље од очију јавности, новинара и телевизијских камера. Тврди да му је породица увек била ослонац у животу и додаје да је то оно најваж није. “Да нема њих, овим послом се не бих ни бавио”, прича председничкли кандидат Српске радикалне странке Томислав Николић. Они који га познају описују га као тихог и ненаметљивог човека, вредног и поштеног, узорног домаћина, доброг супруга, оца, брижног деду, комшију који је увек спреман да притекне у помоћ.

Ожењен је Драгицом, својом љубављу из младости. У мају идуће године прославиће 33 године брака. Има два сина – старијег Радомира и млађег Бранислава, снахе Милицу и Милену, унуку Ленку и унуке Димитрија и Војина. Стицајем трагичних околности, у младости је изгубио мајку и брата, а касније и оца. О томе никада не прича. Породицу Николић затичемо на окупу у породичној кући, у родном селу Томислављевог оца, Бајчетини код Крагујевца.

Срећни што су ухватили мало слободног времена да буду заједно, дочекују нас речима да код њих у породици увек влада ведро и добро расположење. Разговор прекида најстарији унук Димитрије који свим срцем подржава дедину председничку кандидатуру вичући, “Ко шиша Бориса и Чеду, гласајте за мог деду”. Ленка и Војин су још увек бебе и за сада подршку деди дају једино осмехом. Поносни деда узима их у наручје и узвраћа осмех.

Породица је Томин најснажнији ослонац

Породица Николић оставља утисак типичне српске породице, којој је најважније да буде на окупу и да их здравље добро служи. Бранислав каже да су брат и он васпитани тако да су један другом најпречи. “Ми као породица бринемо једни о другима. Томе нас је научио отац који је као млад остао без својих најближих”. Стиче се утисак да су породични односи изграђени истовремено и на патријархалним али и на модерним принципима.

“Имамо отворену комуникацију у којој свако има право да износи своје ставове. Разговарао сам о томе са Александром Вучићем који ми је то потврдио. Дакле, Томи свако може да каже да је направио неку грешку и да са њим то И расправи. Избегавам да га хвалим, сматрам да то није потребно, али имам обичај да му скренем пажњу на нешто што није ваљало. замерим му понекад што некоме у ТВ дуелу није одбрусио, док мајка зна да му замери што се није насмејао или што је правио гримасе док га је камера снимала”, прича Радомир док посматра тату како се игра са унуцима.

Уједно констатује да је тек кроз Томин и Димитријев однос могао да схвати лепоту односа деде и унука. Тома је своју улогу деде схватио врло озбиљно, констатују присутни и додају да нема срећнијег деде од њега. Драгица се надовезује на причу и додаје да су они једна заиста сложна породица. “Ситне чарке су присутне као и у свакој другој породици, али свесни да су то баналности, брзо отклањамо све несугласице. Нема никаквог дурења и злопамћења између Томе и мене и између наших синова и снаха”.

У породици је Тома ауторитет, али су сви једногласни у оцени да је тај ауторитет својим понашањем и заслужио. Драгица, Радомир и Бранислав истичу да је за њих увек имао добар савет, али и да је спреман да добар савет прихвати. “Наши синови се и дан-данас труде да иду стопама којима је газио њихов отац. И њима је породица најважнија. Тома сваки слободан тренутак користи да отрчи у очево родно село и осети блискост са својим оцем”, прича Драгица.

И она је, као и деца, увек имала безусловну подршку свог супруга. “Веома ми је тешко пало што сам остала без посла. Међутим, убрзо сам схватила да је нашим синовима потребан родитељ који ће све време бити уз њих и потпуно сам се посветила њиховом одгајању. И данас смо обоје врло поносни на своју децу и са уживањем и поносом можемо да их представимо и онима који нас не познају. Ја, иначе, и сликам и правим мозаике. Од Томе добијам безусловну подршку. Он ми даје сугестије и савете, али и отворено каже када му се нешто не свиђа”.

Остао је скроман

Описујући свог оца као скромног и честитог човека, Радомир се присећа онога што је рекао својој баби пред женидбу.“Бако, ја се само бојим да нећу успети сина да васпитам као што је мој отац успео да васпита мене. Имам дивног оца. Имао је тежак живот. Знам колико се мучио и док сам ја одрастао.

Међутим, то уопште није оставило трага на њему. Ни политика га није променила. Остао је то исти онај Тома каквог га његова родбина, пријатељи, и комшије знају. Ценим то што је остао скроман. Када крене у село, ми га и дан-данас опомињемо да обуче неку пристојнију гардеробу а не ону у којој ће на селу да ради. Не размишља да до села треба стићи, да може да му пукне гума, па да ће морати да изађе из кола и да је ипак важно какав ће утисак оставити.

Остао је потпуно нормалан и обичан човек какав је увек и био. Волео бих када бих у својој породици представљао оно што мој отац представља у нашој”. Радомир објашњава да се у породици није много тога променило откада је Тома почео да се бави политиком, осим што више одсуствује од куће. Међутим, навикли су се на ту чињеницу. Зато се труде да сваки слободан тренутак проведу заједно и што боље га искористе.

Викендом, када Томислав Николић тренутке одмора од политике проводи у Бајчетини, у кући је гужва. Пошто је читава породица позната по дружењу, одмах се у њу сјате и пријатељи, и комшије и рођаци. Тада се на трпези нађу гљиве које скупљају супружници Николић и ракија из Томиног подрума за печење.

Ускоро ће, хвали се Тома, његови пријатељи неограничено моћи да уживају и у домаћим воћним соковима које је он произвео. “Тома са комшијама има добар однос. Третира их као браћу. Њих четворица су почела да праве кућу на једној ливади и од тада су нераздвојни”, прича Драгица и истиче да Тома није дозволио да га политика промени. “Какав је пред камерама такав је и у кући. Све што има да каже, он изговори истог тренутка, свидело се то некоме или не. Поседује благост у гласу, али и оштрину када затреба. Тома безусловно инсистира на поштењу. Безброј пута је причао деци да када почну да раде морају и да пазе да их неко не уведе у незаконите радње. Када би му се учинило да нешто нису добро урадили, он их је позивао и говорио им: Када хоћете нешто да скривите, размислите прво да ли можете да отрпите неку батину од оца. Какви сте то људи када радите нешто за шта знате да бисте могли да будете кажњени? Та карактерна црта која га стално тера да инситира на поштењу не само у породици, већ и на послу, одувек ме имресионира”.

На наше питање како успевају да одрже породични склад, Драгица објашњава да то подразумева уступке на које су она и синови спремни. “Од првог тренутка сам знала да уколико жели да постигне успех, мора да буде потпуно посвећен том послу. Много тога се дешавало у ових протеклих седамнаест година што је захтевало реакцију. То сам морала да урадим ја пошто супруг тог дана не би био код куће.

Договорили бисмо се, а онда сам ја наше заједничке одлуке спроводила у дело”. Тома за себе каже да је сам свој кућни мајстор. Обавља све ситне поправке по кући, од воде до струје. Признаје да је недавно отрпео критику зато што није решио проблем са цурењем славине у кухињи стар два месеца, али да је одмах након интервенције супруге, квар био отклоњен. Раније је, надовезује се Драгица, усисавање било његов посао, а сада нема времена, али то му не замера. Зна, како каже, да је, кад год има времана, спреман да јој помогне. Најважније лекције које су синови научили од тате су честитост и правичност. Кажу да је њиховом тати правда, уз честитост и поштење, на првом месту. “Научио нас је да се све што чинимо у животу, враћа истом мером. Без обзира да ли је то што чинимо добро или лоше. Тако гледамо на живот и трудимо се да чинимо људима добро. Тата тако посматра ствари и у политици, трудећи се да Србији пре свега буде добро”, истиче Бранислав. Радомир додаје да су васпитавани тако да се за све у животу изборе сами и да не очекују туђу помоћ.

Посао Томислава Николића носи извесну дозу ризика, али ни он ни његова породица томе не придају неку посебну важност. “Ни он ни ми немамо потребу ни за каквим обезбеђењем. Тата нема чак ни возача. Нема због чега да страхује. Поштен је и народ то види. Свој положај и утицај никада није злоупотребио”, каже Бранислав.

Није дозволио да га сломе

На наше питање да ли је породица некада испаштала због Томиног посла, Бранислав каже да је било и таквих тренутака. “Мајка је остала без посла. Мом брату су у економској школи професори који су тада били за Депос често знали читав час да држе политичку наставу. Говорили су му да код његовог оца не ваља ово – не ваља оно. Али ми смо то истрпели. Најтеже је било када је два месеца био у затвору у Гњилану. За мене као дете то је представљало прави шок. Сва моја дотадашња сазнања да у затвор иду само непоштени људи, пала су у воду. Тада сам први пут схватио да у затвор могу да оду и поштени ако је неко из власти тако одлучио. И да то нема много везе са поштењем. Али када сам први пут обишао оца и видео са каквим ниподаштавањем издржава казну и да не намерава да одустане од својих политичких циљева, схватио сам да је све добро и да не могу да га сломе”.

Напуштамо кућу породице Николић са јасним утиском да је породица председничком кандидату Српске радикалне странке његов највећи навијач, али уједно и највећи критичар. Укратко, за Томислава Николића породица је најснажнији животни ослонац.

Увек истрајан на свом путу

“Мој отац је читавог живота напорно радио. Успех на послу је остваривао упорношћу и истрајношћу. Тако је било и када се бавио грађевином и када је почео да се бави политиком. Зашавши у политичке воде у којима су већ били афирмисани политичари, професори универзитета, новинари, филозофи, адвокати, из дана у дан, својом посвећеношћ у послу усавршавао се и не само да их је стизао, већ и престизао. Данас је далеко испред њих. Било ког посла да се прихвати мој отац даје целог себе, што увек резултира успехом. Тако ће бити и када постане председник Србије”, истиче Радомир.

Не злоупотребљава функције

Радомир прича да Тома никада није злоупотребио ниједну своју функцију. Најбоље то илуструје чињеница да је током НАТО агресије баш Радомир био у војсци, иако је Тома у то време обављао функцију потпредседника Савезне владе. “Многи његови пријатељи тада су мислили и говорили да он не брине о свом детету пошто га је пустио да оде у рат. Међутим, одлука је била моја, сам сам се пријавио, и он иако је могао, није желео да ме у њој спречи. Само је рекао: – У реду, да знаш не могу да ти правим испраћај, није време за славље.

Србија ће бити бомбардована, у то сам сигуран. Чувај се колико можеш. Од 22. марта до јула провео сам у шуми. Иако сам оболео од бронхитиса који је напредовао и претворио се у астму и два месеца провео у болници, ништа ми није замерио. Било му је страшно тешко, али је уједно био веома поносан што сам то урадио”.

Председнички програм Томислава Николића

Поштовани грађани Републике Србије,
браћо Срби и сестре Српкиње,

Расписани су избори за председника Србије и биће одржани у недељу, 20. јануара 2008. године. Том одлуком председник Народне скупштине није испоштовао уставне одредбе о доношењу закона, већ је испунио жељу само једне странке – Демократске странке. У земљи безакоња све је могуће, али само ће ови јануарски избори одлучити ко ће у наредних пет година бити председник Србије. Зашто Борис Тадић, председнички кандидат режима али и главни експонент западних сила у Србији, толико жури са одржавањем избора? Зато што Сједињене Америчке Државе и Европска унија не могу дуже од два месеца да обуздају Албанце који захтевају признавање независности Косова и Метохије. Проценили су да би признавање независности пре одржавања председничких избора показало право лице Запада И оних које је Запад довео на власт у Србији.

Централна отаџбинска управа Српске радикалне странке једногласно је одлучила да будем кандидат странке за председника Србије. Српска радикална странка је странка честитих, моралних и доследних људи, странка родољуба и бораца за другачију Србију, за Србију у којој ће се лепше и боље живети. Ми српски радикали вас никада нисмо лагали, делили смо са вама и добро и зло, трпели прогоне свих недемократских режима у Србији, поново се усправљали и стигли до позиције најјаче и најпопуларније политичке странке у Србији. За разлику од наших политичких супарника који су огрезли у корупцију и мито, ми никада нисмо били умешани у било који облик криминала.

Зато сам прихватио велику част, али и велику обавезу да будем ваш кандидат за председника Србије и да, уз вашу помоћ, Србију уведем у ред развијених земаља и вратим осмех на ваша забринута и разочарана лица. Србија се данас налази у једном од најтежих тренутака своје херојске, али и мученичке историје. Државом царују економска криза и социјална беда. Стопа незапослености изузетно је висока, а плате и пензије су такве да највећи број грађана једва саставља крај с крајем.

Криминал и корупција достигли су невиђене размере. Од доласка ДОС-а на власт, поједини високи државни функционери, припадници тренутно владајућих политичких партија, умешани су у криминалне и корупционашке афере. Србија је данас рај за разне мафије– и стечајну, и путну, и просветну, и лекарску и ко зна какву још. Правосудни органи су очигледно немоћни да се са овим злом изборе, док грађани разочарано посматрају како они који им бесомучно говоре о “европским и светским стандардима” из дана у дан постају све богатији, а Србија тоне у очај и безнађе.

Српску омладину трују и убијају разним пошастима. Уживање опојних дрога и алкохолних пића, уз све израженију проституцију, постало је масовна појава, чак и међу најмлађима. Наши млади се све ређе опредељују за брак, а из године у годину смањује се број новороене деце. На самој смо ивици биолошког опстанка српске нације, а понижавани из дана у дан, све мање верујемо у спас.

Многи су заборавили на окупиране српске земље И стотине хиљада прогнаних Срба које нисмо прихватили онако како доликује браћи, али и хуманим вредностима које су одувек красиле српски народ. Борба наше браће за опстанак српске државе Републике Српске, у чије је темеље уткано на хиљаде живота наше најбоље деце, за многе је само “бесмислени посао и додатно оптерећење за Србију”.

Нажалост, све ово је само бледа сенка онога што представља горући проблем Србије: статус Косова и Метохије. Ова заветна земља српске историје тамна је мрља на савести модерног човечанства. Јужна српска покрајина претворена је у концентрациони логор за Србе, Роме, Горанце, Турке и друге неалбанце. Од доласка КФОР-а и УНМИК-а на Косово и Метохију јуна 1999. године, више од 200 хиљада Срба протерано је са својих вековних огњишта. Српску имовину пљачкају и уништавају, а многобројне српске светиње нестале су у пламену и дивљању разуларених шиптарских банди.

Никoлић: Жeлим дa сe у Србиjи срeтну Русиja и EУ

Прeдсeднички кaндидaт Српскe рaдикaлнe стрaнкe Тoмислaв Никoлић рeкao je у Нишу дa кao прeдсeдник држaвe жeли дa oмoгући дa сe у Србиjи ‘срeтну Eврoпскa униja и Русиja’ и дa нe жeли дa Србиjу свaдja сa билo кojoм држaвoм у свeту.

‘Жeлим дa oмoгућим дa сe у Србиjи срeтну и Русиja и EУ, кaпитaл и Русиje и EУ, нeкa сe тaкмичe кo ћe вишe дa учини зa Србиjу’, рeкao je Никoлић нa прeдизбoрнoj кoнвeнциjи у нишкoj хaли Чaир.

Oн je кaзao дa ћe сaрaђивaти сa свим држaвaмa и нaрoдимa у свeту.

‘Сaрaђивaћу сa свaким кo нaм кaжe: ‘Ви стe држaвa члaницa УН и признajeмo вaс у тим грaницaмa’. Сa свaким кo кaжe: ‘Хajдe дa зajeднo рaзгoвaрaмo o тoмe штa жeлe Aлбaнци нa Кoсoву и Мeтoхиjи”, рeкao je зaмeник прeдсeдникa СРС.

Никoлић je кaзao дa жeли дa пoмири и oнe у Србиjи кojи ћe 20. jaнуaрa бити нa рaзличитим стрaнaмa. Oн je кaзao дa у Србиjи живи 30 нaрoдa и дa сви oни живe лoшe jeр je влaст у Србиjи лoшa.

‘Хajдe дa сви упрeгнeмo тa српскa кoлa 20. jaнуaрa и дa нe будe другoг кругa, штa ћe нaм други круг’, рeкao je Никoлић.

Прeдсeднички кaндидaт СРС je кaзao дa нeћe живeти у двoрцу aкo пoбeди нa прeдсeдничким избoримa, aли дa нeћe ни oни ‘кojи су oпљaчкaли нaрoд дa би дo двoрцa дoшли’.

Никoлић je кaзao и дa ћe ствoрити jaку прoфeсиoнaлну вojску кojу ћe вoдити ‘гeнeрaли и гeнeрaлчинe, a нe кaплaри’.

Гeнeрaлни сeкрeтaр СРС Aлeксaндaр Вучић je кaзao дa je прeд грaђaнимa лaк избoр, jeр бирajу измeђу ‘дoбрa и злa, измeђу пoштeнoг чoвeкa и oних кojи прeдстaвљajу лoпoвe и криминaлцe’.

Нa митингу сe oкупилo вишe хиљaдa људи кojи су уз музику oркeстрa Брaнимирa Ђoкићa прe митингa зaигрaли у кoлу. Oсим стрaнaчких зaстaвa билo je српских зaстaвa кao и вишe трaнспaрeнaтa нa кojимa, измeђу oстaлoг, пишe ‘Хaг убицa српскoг рoдa’ и ‘Шeшeљ српски jунaк’.

Пoчeтaк гoвoрa кaндидaтa СРС прaтилo je рaзвлaчeњe вeликe српскe зaстaвe нa jeднoj oд трибинa хaлe Чaир, a зaвршeн je бaлoнимa у стрaнaчким бojaмa кojи су сa тaвaницe бaцaни нa oкупљeнe грaђaнe. У нeпoсрeднoj близини хaлe Чaир билo je пaркирaнo вишe oд двaдeсeт aутoбусa сa oбeлeжjимa СРС.

РТС

Tomislav Nikolic

IAKO je tek u 38-oj godini zivota odlucio da udje u politicke vode, u kojima "pliva" poslednjih osam godina, Tomislav Nikolic uspeo je da postane ubedljivo najjaci "drugi covek" u srpskoj politici. Time je, ne samo demantovao pravilo da kod nas politicari brzo stare a sporo odrastaju, vec i tvrdnje da sve srspke stranke imaju samo lidera i nikog vise. Ocigledno da ovom visokom i elegantnom Sumadincu, kome su politicki protivnici nadenuli pakosni nadimak Grobar, nisu smetali cak ni "lik i delo" jednog takvog partijskog sefa kao sto je Vojislav Seselj da izadje iz njegove senke i postane politicar sa kojim ne morate da se slazete, ali koga uvazavate.

Da li zato sto je, kao svaki lojalan clan SRS-a, ozbiljno shvatio "veliku misao" svog stranackog lidera da je "politika nauka", ili sto je, kako voli sam da kaze, genetski opredeljen radikal, tek Nikolic je za relativno kratko vreme, uspeo da od politickog anonimusa postane potpredsednik Vlade Srbije. Doduse, takozvane Vlade "nacionalnog jedinstva", koju, pored radikala, cine socijalisti i komunisti, inace najveci neprijatelji Nikolicevi, zbog kojih je i usao u politiku. Da bi ih skinuo sa vlasti, kako je vazda pred mikrofonima ponavljao "najduzi jezik" u Narodnoj skupstini Srbije, ponoseci se cinjenicom da niko njegov nikada nije bio komunista.

Gradjevinac, pesnik, politicar

"Sve do 19. januara 1990. godine bezao sam od politike. Na vlasti su bili komunisti, a sa njima nisam voleo da se druzim. Nesto zbog toga sto su svi moji preci bili radikali, a nesto i zato sto je to bilo drustvo za sebe, anacionalno. Drustvo koje je svima preporucivalo siromastvo i odricanje, a za sebe odvajalo bogatstvo koje je nemilice trosilo."

To je bio prelomni trenutak u kome je Nikolic, rodjen 1952. godine u Kragujevc, odlucio da se bavi politikom. A do tada, Kragujevcani su znali Tomu kao tihog i nenametljivog komsiju ili kolegu, uzornog supruga i oca, prijatnog sagovornika, vazda uredno i lepo obucenog coveka, sa blagim izrazom tuge na licu. Pre je licio na pesnika nego na odvaznog politicara "bez dlake na jeziku", kakav ce se kasnije pokazati.

Doduse, mnogi Kragujevcani su znali da tuga potice iz ranih Nikolicevic godina, kada je mlad ostao bez roditelja, ali, spletom tragicnih okolnosti, i bez brata koji je bio stariji od njega. Znali su, isto tako, da je Toma pisao pesme, da se bavio atletikom, da je svirao gitaru i pevao (i sada mrzi "narodnjake" i slusa Bitlse, Stounse, Janga, Hedriksa), obavezno jednom u sest meseci citao "Tihi Don" i Cosica, da voli istoriju...

Po nagovoru oca Radomira, "Zastavinog" puskara, Toma je zavrsio tehnicku skolu, gradjevinski smer, a potom upisao Pravni fakultet, koji je napustio nakon oceve smrti. Kao gradjevinac, gradio je pruge, puteve i tunele sirom stare Jugoslavije, pa cak i beogradski podzemni cvor, za koji je Milosevic tvrdio da ga je zavrsio za nekoliko meseci, a Nikolic da ga je napustio jos 1977. godine. Godinu dana kasnije, kada mu je dojadilo cergarenje, vratio se u Kragujevac, gde se zaposlio u "22. decembru", u kome je vodio investicije i odrzavanje. Iste godine kada je resio da se okusa i kao politicar, promenio je firmu i zaposlio se kao tehnicki rukovodilac u JKP "Gradska groblja", zbog cega je kasnije dobio nadimak "Toma grobar".

Kada je u Komunalnom preduzecu "ukinuo preprodaju grobova", okrenuo se, najpre, Veljku Guberini i Narodnoj radikalnoj stranci, u kojoj je samo posle osam meseci izabran za potpredsednika, a 23. februara 1991. godine tadasnjem "cetniku" dr Vojislavu Seselju. Od tada pocinje politicki uspon Tomislava Nikolica, "vecitog begunca iz Beograda", koji je na promociji Narodne radikalne stranke u Kragujevcu, jula devedesete, zahtevao ukidanje radnog mesta "putujuci politicar".

Inicijator, dobrovoljac, poslanik

"Bilo kog posla da se prihvatim, ja radim potpuno", rekao je jednom Nikolic. Zbog toga je, valjda, i odlucio, posle poraza radikala Veljka Guberine na izborima devedesete, da napise pismo Seselju (koga nije licno poznavao), tada predsedniku Srpskog cetnickog pokreta, i predlozi mu ujedinjenje svih nacionalnih stranaka u jednu - radikalnu. Naravno, Nikolic je lukavo smisljenim scenarijom nadmudrio tadasnju lokalnu vlast i doveo Seselja u Kragujevac, gde je "rodjena" danasnja Srpska radikalna stranka, u kojoj je "crveni Vojvoda" postao njen lider, a Toma drugi covek, odnosno potpredsednik.

Pokazalo se da politicka "spajalica" ove dvojice "patriota i srpskih nacionalista", koji su se zalagali "da svi Srbi zive u Srbiji, cija ce zapadna granica biti Karlobag, Ogulin, Karlovac i Virovitica", "pije vodu", jer je Nikolic, na majskim izborima, postao savezni poslanik u Vecu gradjana. Posle decembarskih izbora 1992. godine, uporni i govorljivi poslanik iz Kragujevca presao je iz saveznog u republicki parlament.

"Tada sam prvi put bio u politickoj dilemi. Pitao sam se da li zaista zelim da nesto stvorim u politici ili zelim da budem poslanik koji ce uvek da bude uz Vojislava Seselja, da slusa sta on govori i da, eventualno, sam nesto kaze. Onda sam resio da se odvojim od Seselja, tako da u republickoj Skupstini zastupam stavove stranke, ali da tu nemam njegov patronat, njegov nadzor, niti bilo kakvu pomoc."

U medjuvremenu, pre nego sto je postao sef poslanicke grupe SRS i poslanik sa najvise javnih opomena zbog "verbalnog delikta", Nikolic je, zajedno sa kragujevackim dobrovoljcima ("koji sebe ponosno zovu cetnici"), pod komandom Srecka Radovanovica, proveo cetiri meseca na ratistima Slavonije. Tamo su, objasnjavao je tadasnji borac, uz pomoc radikala i vojvode Seselja, "imenu cetnika vratili stari, predratni, sjaj". Zbog toga sto je u borbama u Slavoniji "ispoljio veliku hrabrost i junastvo" i "licnim primerom pokazao kako se brani srpstvo", predsednik Centralne otadzbinske uprave Srpskog cetnickog pokreta V. Seselj ga je, maja devedeset trece, proglasio srpskim cetnickim vojvodom.

Vuk u macjoj kozi

Kada se Tomislav Nikolic pojavio u republickom parlamentu, cinilo se da je "kao stvoren" za njega, jer je skupstinsku govornicu znao da iskoristi, ne samo za licnu i stranacku promociju, vec i da pokaze kako je postao jednan od najboljih politickih frontmena koje je Kragujevac "dao". Zahvaljujuci TV prenosima, Toma je jedno vreme postao prava medijska zvezda, zbog toga sto je u verbalnim duelima i replikama prosto "rasturao" stranacke neistomisljenike, a pogotovo socijaliste. Ostace upamcena recenica Radmila Bogdanovica, upucena Danilu Z. Markovicu: "E, moj Daco, ukopa nas ovaj grobar!"

"Ja se trudim da protivnika razoruzam blagoscu u govoru, a ostrinom u nastupu", tumacio je Nikolic sam sebe, predstavljajuci se, za razliku od Seselja, kao smiren i ozbiljan, uporan i vazda pripremljen orator. Koristio je verbalne sukobe za dokazivanje i, pri tom, nije ponekad mogao izbeci boljku zvanu "seseljizam". Da njegovo patrijarhalno vaspitanje ima uticaja videlo se i po tome sto je Nikolic znao da se izini kad pretera. Licno je to ovako objasnjavao: "Kada te pritisnu, ako pokazes da si slab i plasljiv, oni ce nacisto da te uniste. Ako im se odupires, onda ponekad, u zelji da pokazes da se nisi uplasio, odupres se na nacin koji ti mozda nije svojstven, koji ne lici na tebe. A jedna poslovica kaze: Kada si medju vukovima - urlaj! Ako pocnes da mauces ili da se oglasavas na neki drugi nacin, nadrljao si."

Verovatno je bio "vuk" kada je, najavom "razvoda braka", sokirao socijaliste dugackom i ubitacnom tiradom protiv Sainoviceve vlade. Nikolic je bio "izabran" za to, cime je Seselju dokazao da je veran i lojalan radikal, zbog cega je, jedno vreme, bio i predsednik Srpske Vlade u senci. Ali je zato izgledao drugacije, reklo bi se sasvim smireno, kada je izlazio iz gnjilanskog zatvora, gde je, zajedno sa Vojom, proveo dva meseca. Vreme koje je proveo iz resetaka bilo je dovoljno da Nikolicu postane jasno "da vise nista ne moze da utice na to da socijalisti od mene traze da ostavim ovaj posao".

Zajedno sa "mrskim neprijateljima"

Naravno, nije se manuo politike. Ostao je veran i Seselju, svom uzoru medju politicarima, a i radikalima, ciji je jedini odbornik u kragujevackoj Skupstini, u kojoj, zbog stranacke i angazovanosti u Zemunu, retko "gostuje". To, medjutim, ne znaci da Toma ne dolazi u rodni grad, gde je u Sumaricama sagradio porodicnu kucu, u kojoj zivi sa suprugom i dvojicom sinova, takodje radikala. Mnogi Kragujevcani ga vidjaju subotom i nedeljom u gradu, a vernici u manastiru u Divostinu.

Oni koji poznaju Tomislava Nikolica ako mu i tolerisu sto je Seseljev radikal, ne mogu da mu oproste sto je na vlast dosao uz kolaboraciju sa socijalistima i komunistima. Pogotovo sto pamte sta je sve o njima govorio i kako ih je nazivao. Isto kao sto pamte sta je odgovorio Olji Beckovic, kada ga je jednom pitala da li je lakse biti opozicija ili vlast u Srbiji.

"Zavisi sta ocekujete od zivota. Ako zelite da lagodno prozivite i da imate svega u izobilju, da mozete da obavljate najprljavije i najsumljivije poslove, onda je idealno biti vlast. Ali jednog dana kada se sve ovo bude sumiralo, onda ce svako od nas biti ponosan na to sto je bio u opoziciji. Neko manje, neko vise", rekao je, pre cetiri godine, Nikolic u emisiji Studija B "Utisak nedelje".

Nezavisna Svetlost, broj 132

Српска Радикална Странка - кампања за изборе 21.1.2007

Митинг, Нови Сад, 5.1.2008. Први део

Митинг, Нови Сад, 5.1.2008. Други део

Правна држава

Мој трећи председнички приоритет биће залагање за најоштрије кажњавање свих оних носилаца власти који су лично богаћење ставили испред интереса грађана који су их изабрали. Нажалост, Србија пати од најтеже болести савременог друштва: корупције и криминала. Председник, својим моралним ауторитетом, али и бројним иницијативама парламентарној и извршној власти, може и мора да представља ослонац борбе за правну државу. Зато је мој трећи приоритет борба против корумпираног режима.

Праведно друштво

Мој други председнички приоритет је стварање друштва једнаких шанси. Будућност младе генерације зависи од постојања једнаких могућности за образовање сваког младог човека. Сигурност старије генерације огледа се у потпуно доступном и квалитетном здравственом систему и пензијама усклађеним са нето зарадама на нивоу од најмање 70%. Солидарност међу генерацијама мора да постоји, она чини могућим право сваког грађанина на образовање и здравље. Зато је мој други приоритет бољи и праведнији живот свих грађана.

Поносна земља

Пре свега, поштовање Устава ми налаже апсолутно очување државног суверенитета и територијалног интегритета Републике Србије. Српско право на Косово и Метохију није само историјско, оно је правно исказано важећом Резолуцијом 1244 Савета безбедности Уједињених Нација. Заштита уставног поретка и поштовање правне државе и међународних споразума, данас се исказују на Косову и Метохији. По томе се мери озбиљност власти, по томе ћемо видети ко су наши пријатељи у свету. Зато је мој апсолутни приоритет очување Косова и Метохије у границама Србије.

Предизборни спотови 3

Предизборни спотови 2

Предизборни спотови

Писмо подршке др Шешеља

Писмо подршке др Шешеља
24. децембар 2007.

Браћо Срби и сестре Српкиње, драги пријатељи,

сви они којима је отаџбина на срцу знају да су предстојећи председнички избори једна од најважнијих политичких битака за Србију. Ови председнички избори питање су опстанка нације – хоћемо ли имати државу или не? Избори за председника Србије одлучиће судбину Косова и Метохије, одлучиће хоће ли Србија и даље бити окупирана, а политички намесници окупатора називати се демократским лидерима, или ће грађани Србије искористити прилику да изаберу председника који баштини слободарске идеје, који Србију воли више од свега и који неће служити окупатору, већ само свом народу.

Чак и ја, физички далеко од отаџбине, осећам колико је народ у Србији жељан промена, колико људи траже поштеног човека на месту председника Србије и колико је важно да Србија добије на свом челу човека који ће чувати њену територијалну целокупност, помагати српском народу западно од Дрине и Дунава, сарађивати са пријатељима у свету и одбити да испуњава антисрпске налоге западних сила.

Срећом, Србија данас има моћне пријатеље у свету који су у стању и који желе да помогну Србији и српском народу и тај део слободољубивог човечанства који се супротставља америчком тоталитаризму јесте председник нама братске и пријатељске Русије Владимир Владимирович Путин. Србија је у Владимиру Путину добила моћног заштитника и великог пријатеља. Зато и ми Срби, као и сви остали грађани Србије, морали бисмо да изаберемо оне представнике државне власти који ће у Русији пронаћи највећег пријатеља и кључног савезника, оне који ће умети да разговарају са свима у свету, али и да одбаце претње, уцене и ултиматуме западних сила.

Најболнија рана на срцу целокупног српског народа јесте Косово и Метохија. Данас је потпуно јасно свима, па и онима који својевремено нису желели да чују озбиљне и истините аргументе, онима до којих тада није допирао глас разума, да су западне силе бомбардовале Србију, убијале једну земљу и један народ, не због било какве хуманитарне катастрофе, не због било каквог недемократског режима у Србији, већ само због тога што су желели нашу територију, само због тога што су желели отимање Косова и Метохије.

Данашњи отворени експонент оних који нам отимају Косово и Метохију, који нам уништавају Србију јесте председник Демократске странке и режимски кандидат на изборима Борис Тадић. Борис Тадић је најпре темељно уништио српску војску, а затим свом својом снагом кренуо на уништавање Србије као државе. У том прљавом послу против Србије Борис Тадић неће стати све док не буде побеђен демократски исказаном вољом грађана на изборима.

Кандидат српских радикала, али рекао бих, и највећег дела нашег народа на предстојећим изборима је Томислав Николић. Тешко ми је да говорим о Томиславу Николићу, јер је реч о човеку који је мој заменик у Српској радикалној странци, али и о човеку за којег могу да кажем да ми је више од 16 година најбољи пријатељ. Томислав Николић је човек који никада неће издати своје радикалско уверење, он је човек који никада неће изневерити поверење грађана, поштен је, скроман, частан и одговоран човек. У животу је обављао тешке послове и сваки је радио са љубављу и великим еланом. Томислав Николић више него било ко други у Србији заслужује поверење народа, а уверен сам да ће му грађани Србије то поверење указати. Томислав Николић ће бити најбољи гарант државног јединства Србије, очувања њеног суверенитета, али и светионик борбе против корупције и криминала коју је ДОС инаогурисао као основно начело владавине.

Сви ми који се данас на различите начине боримо за ослобађање Србије и ширење истине о српском народу на председничким изборима бићемо уз Томислава Николића.

Свим срцем,
Војислав ШЕШЕЉ

Писмо упућено грађанима

Поштовани,

дозволите ми, да вам се, непосредно пре избора председника Републике Србије, обратим писмом. Упућујем га директно на вашу кућну адресу, јер директан је и начину на који износим своје мишљење, као и принцип којим суштински поштујем Ваше мишљење и Ваш глас.
Власт у Србији и не покушава да чује глас народа, ни глас појединаца у њему, она не мари за садашњост и нема будућност. Зато Србија тражи промене.
Желим да заједно покренемо нашу земљу у позитивном правцу, да на власт доведемо људе који ће поштовати грађане и градити бољу будућност.

Шта је оно за шта се залажем и шта ће бити приоритети моје председничке политике?

Поносна земља. Пре свега, поштовање Устава ми налаже апсолутно очување државног суверенитета и територијалног интегритета Републике Србије. Српско право на Косово и Метохију није само историјско, оно је правно исказано важећом Резолуцијом 1244 Савета безбедности Уједињених Нација. Заштита уставног поретка и поштовање правне државе и међународних споразума, данас се исказују на Косову и Метохији. По томе се мери озбиљност власти, по томе ћемо видети ко су наши пријатељи у свету. Зато је мој апсолутни приоритет очување Косова и Метохије у границама Србије.

Праведно друштво. Мој други председнички приоритет је стварање друштва једнаких шанси. Будућност младе генерације зависи од постојања једнаких могућности за образовање сваког младог човека. Сигурност старије генерације огледа се у потпуно доступном и квалитетном здравственом систему и пензијама усклађеним са нето зарадама на нивоу од најмање 70%. Солидарност међу генерацијама мора да постоји, она чини могућим право сваког грађанина на образовање и здравље. Зато је мој други приоритет бољи и праведнији живот свих грађана.

Правна држава. Мој трећи председнички приоритет биће залагање за најоштрије кажњавање свих оних носилаца власти који су лично богаћење ставили испред интереса грађана који су их изабрали. Нажалост, Србија пати од најтеже болести савременог друштва: корупције и криминала. Председник, својим моралним ауторитетом, али и бројним иницијативама парламентарној и извршној власти, може и мора да представља ослонац борбе за правну државу. Зато је мој трећи приоритет борба против корумпираног режима.

Ово писмо је моја председничка заклетва, заклетва председника свих грађана Србије, грађана свих генерација, вера и нација. Да бих је остварио, потребно ми је Ваше поверење, Ваш глас.
Имам велико искуство у раду са људима. Верујем да могу успешно да проценим када је право за праве ствари, у најбољем интересу грађана Србије. Ово је време када Србији треба одлучан и озбиљан председник.

Да не бисмо страховали, него живели боље.
Да не бисмо ратовали, већ живели у миру.
Да не бисмо понављали грешке, већ заједно градили будућност.

Видим људе, који тешко живе. Али и режим, који то не занима. Зато мењајмо режим!
Видим поносну земљу коју уцењују али видим и председника који пристаје на уцене!
Зато мењајмо председника!
Србија коју ја знам, свим је својим срцем за Косово и Метохију, за равноправне односе са пријатељима у свету и за боље сутра све наше деце.
Зато Србија тражи промене, тражи новог председника.
Спреман сам за тај изазов.

Свим срцем.

Ваш
Томислав НИКОЛИЋ