Председнички програм Томислава Николића

Поштовани грађани Републике Србије,
браћо Срби и сестре Српкиње,

Расписани су избори за председника Србије и биће одржани у недељу, 20. јануара 2008. године. Том одлуком председник Народне скупштине није испоштовао уставне одредбе о доношењу закона, већ је испунио жељу само једне странке – Демократске странке. У земљи безакоња све је могуће, али само ће ови јануарски избори одлучити ко ће у наредних пет година бити председник Србије. Зашто Борис Тадић, председнички кандидат режима али и главни експонент западних сила у Србији, толико жури са одржавањем избора? Зато што Сједињене Америчке Државе и Европска унија не могу дуже од два месеца да обуздају Албанце који захтевају признавање независности Косова и Метохије. Проценили су да би признавање независности пре одржавања председничких избора показало право лице Запада И оних које је Запад довео на власт у Србији.

Централна отаџбинска управа Српске радикалне странке једногласно је одлучила да будем кандидат странке за председника Србије. Српска радикална странка је странка честитих, моралних и доследних људи, странка родољуба и бораца за другачију Србију, за Србију у којој ће се лепше и боље живети. Ми српски радикали вас никада нисмо лагали, делили смо са вама и добро и зло, трпели прогоне свих недемократских режима у Србији, поново се усправљали и стигли до позиције најјаче и најпопуларније политичке странке у Србији. За разлику од наших политичких супарника који су огрезли у корупцију и мито, ми никада нисмо били умешани у било који облик криминала.

Зато сам прихватио велику част, али и велику обавезу да будем ваш кандидат за председника Србије и да, уз вашу помоћ, Србију уведем у ред развијених земаља и вратим осмех на ваша забринута и разочарана лица. Србија се данас налази у једном од најтежих тренутака своје херојске, али и мученичке историје. Државом царују економска криза и социјална беда. Стопа незапослености изузетно је висока, а плате и пензије су такве да највећи број грађана једва саставља крај с крајем.

Криминал и корупција достигли су невиђене размере. Од доласка ДОС-а на власт, поједини високи државни функционери, припадници тренутно владајућих политичких партија, умешани су у криминалне и корупционашке афере. Србија је данас рај за разне мафије– и стечајну, и путну, и просветну, и лекарску и ко зна какву још. Правосудни органи су очигледно немоћни да се са овим злом изборе, док грађани разочарано посматрају како они који им бесомучно говоре о “европским и светским стандардима” из дана у дан постају све богатији, а Србија тоне у очај и безнађе.

Српску омладину трују и убијају разним пошастима. Уживање опојних дрога и алкохолних пића, уз све израженију проституцију, постало је масовна појава, чак и међу најмлађима. Наши млади се све ређе опредељују за брак, а из године у годину смањује се број новороене деце. На самој смо ивици биолошког опстанка српске нације, а понижавани из дана у дан, све мање верујемо у спас.

Многи су заборавили на окупиране српске земље И стотине хиљада прогнаних Срба које нисмо прихватили онако како доликује браћи, али и хуманим вредностима које су одувек красиле српски народ. Борба наше браће за опстанак српске државе Републике Српске, у чије је темеље уткано на хиљаде живота наше најбоље деце, за многе је само “бесмислени посао и додатно оптерећење за Србију”.

Нажалост, све ово је само бледа сенка онога што представља горући проблем Србије: статус Косова и Метохије. Ова заветна земља српске историје тамна је мрља на савести модерног човечанства. Јужна српска покрајина претворена је у концентрациони логор за Србе, Роме, Горанце, Турке и друге неалбанце. Од доласка КФОР-а и УНМИК-а на Косово и Метохију јуна 1999. године, више од 200 хиљада Срба протерано је са својих вековних огњишта. Српску имовину пљачкају и уништавају, а многобројне српске светиње нестале су у пламену и дивљању разуларених шиптарских банди.

Западни политичари и официри, који су преузели одговорност за безбедносну ситуацију на Косову и Метохији, све то мирно посматрају и папагајски понављају лицемерне фразе о миру, демократији и људским правима. Потпуно је јасно да су Сједињене Америчке Државе и већина чланица Европске уније спремне да ускоро признају независност Косова и Метохије, коју ће прогласити шиптарски сепаратисти и терористи. Тиме ће међународно јавно право и светска правда доживети тежак пораз, један у низу пораза проузрокованих чињеницом да западне силе од почетка кризе на просторима бивше СФРЈ доследно и систематски спроводе антисрпску политику.

Има ли краја овом кошмару осиромашења, понижавања, пропасти? Можемо ли и ми да живимо нормално као сав остали свет? Имају ли и наша деца право да расту, уче и развијају се као и њихови вршњаци из држава где власт брине о својим грађанима?

Разуме се да имају. Србија се налази на прекретници и раскрсници путева којима је прошла и путева којима ће ићи. Позивам вас да заједно, свим срцем, променимо стање у Србији. Да се сви грађани Србије сложе и окупе око истог циља – да Србија поново постане здрава и јака, земља славе и наде. Да у добру, поштењу, раду и напретку будемо први на Балкану. Да наша отаџбина буде оно што је некада била: држава за пример и углед својим суседима. Да Србија води своју политику, политику која је у интересу српског народа и грађана Србије, а не у интересу туђина, истих оних који су наше проблеме хтели да реше тако што су у једној руци носили ватру, а у другој сламу. Да гледамо на свет својим очима и да мислимо својом главом.

Ови избори су прекретница: или ћемо почети да истински живимо и радујемо се сваком новом дану, или ћемо доживети судбину неких великих, а данас несталих народа о којима само из књига понешто можемо да сазнамо.

Зато вас позивам да изађете на изборе. Сада или никада.

Победимо најпре себе и страхове којима нас режим мучи како бисмо могли да станемо пред своје потомке, нашу децу и унуке, и кажемо им: Ми смо нашу Србију сачували и усправили, а ви наставите да је развијате и јачате.

Имам 55 година, супругу Драгицу, синове Радомира и Бранислава, снахе Милицу и Милену, унуку Ленку И унуке Димитрија и Војина. ^итав мој живот је испуњен радом, одрицањима и непрестаном борбом за најлепше људске вредности: слободу и демократију. У годинама сам када се не брине само о деци, већ и о унуцима, када човек размишља о томе да ли ће остати упамћен по добру или по злу и када се слава стиче само великим делима и личним жртвовањем.

Спреман сам да водим Србију тако да у њој срећно живи свачије дете и свачије унуче. Потребна ми је ваша помоћ и ја је, свестан да захтевам много, али не и немогуће, од вас тражим.

Као председник Републике Србије, све одлуке ћу доносити искључиво у складу са Уставом Србије у чијој сам изради, предводећи Српску радикалну странку, можда и на одлучујући начин учествовао. Већ тада сам се заклео да ћу увек и без изузетака поштовати вољу грађана који су Устав донели јер је требало постићи сагласност око најважнијег питања опстанка Србије: судбине Косова и Метохије. У обављању функције председника Србије увек ће ме водити уставна обавеза очувања државног суверенитета и територијалног интегритета Републике Србије, најважнијег задатка који Устав прописује и који пре свега обавезује носиоце најзначајнијих државних функција.

Учинићу све како бих обезбедио апсолутно јединство у напору да се Косово и Метохија очувају у саставу наше земље. Лавовски ћу се борити за очување територијалног интегритета и суверенитета Републике Србије на сваком педљу њене државне територије. Међународно признате границе Србије бранићу до последњег атома снаге.

Никада и ни под каквим условима нећу признати или прихватити одвајање Косова и Метохије од Србије.

Светски силници неће од мене имати мира све док не омогуће да Србија искористи сва права која на Косову и Метохији има по Резолуцији 1244 Савета безбедности Уједињених нација. То пре свега значи да ћу тражити повратак српске војске и полиције у јужну српску покрајину у циљу заштите личне и имовинске безбедности преосталих Срба и других неалбанаца, српског духовног и културног наслеђа, као и државних граница Србије према Албанији, Црној Гори и Македонији.

Повратак наше протеране браће и сестара на своја прадедовска огњишта, такође ће бити императив моје политике према Косову и Метохији. Економска и социјална помоћ коју Република Србија пружа својим грађанима на Косову и Метохији, пре свега онима угроженим од стране сепаратиста, мора да буде значајно већа. Она мора да буде основа за нормализацију привредних токова у јужној српској покрајини. Као председник Србије, тражићу од свих државних органа, пре свега извршних и судских, да се непоколебљиво држе слова Устава и закона. Заштита правног поретка мора да буде изнад интереса било ког појединца или групе, а приликом примене прописа државни органи морају да се понашају по начелу једнаких права за све грађане, без обзира о коме се ради. Борићу се да у Србији најзад васкрсне и у пракси се примени славна Душанова реч: органи власти да раде по закону, а не у страху од овог или оног моћника.

Инсистираћу на томе да бројне мафијашке афере морају да добију судски епилог и да сви они који су на разне начине у протеклим годинама пљачкали државу и грађане, буду на одговарајућ и начин санкционисани. Председник Републике штити интересе грађана Србије и представља Србију у свету. Став који друге земље заузму према питању очувања Косова и Метохије у саставу Републике Србије, биће један од најважнијих фактора који ће утицати на то какав ће однос Србија, и ја као њен председник, заузети према њима. Залагаћу се за остваривање пријатељских и блиских односа са свим државама света које поштују међународно право и суверенитет Републике Србије.

Бићемо искрен пријатељ оних држава које нас поштују колико и ми њих, а веома опрезан и обазрив према државама које мисле да је Србија на нивоу некадашњих колонија – рај за пљачку, отимачину и бруталну окупацију.

Разуме се, интерес Србије ће ми бити једина водиља И због тога ћу бити отворен за разговор са свима. Као председник Републике, настојаћу да привредницима наше државе обезбедим бољи положај у свету и веће тржиште за све српске производе.
Због принципијелног става Руске Федерације и њеног залагања на пољу светске дипломатије, који је у највећој мери допринео томе да ниједна институција Уједињених нација не донесе одлуку о независности Косова и Метохије, али и због најповољнијих економских услова које Русија нуди нашој земљи, подићи ћу на највиши могући ниво наше билатералне односе, у складу са Уставом и интересом грађана Србије.

Залагаћу се за стратешку сарадњу Србије са Руском Федерацијом. Та сарадња мора да буде потпуна: политичка, економска, војно-безбедносна, научно-технолошка и културна. Руска Федерација, по својим људскими енергетским потенцијалима, једна је од најперспективнијих држава савременог света. Под мудрим вођством Владимира Владимировича Путина, Руска Федерацијаје поново постала светска сила без које се више не могу креирати односи у међународној заједници.

Руси су данас најупорнији заштитници територијалне целовитости наше државе и преко те чињенице, као председник Србије нити ћу моћи, нити ћу хтети да пређем. Русија је такође и неисцрпно тржиште за српске производе. Економски показатељи недвосмислено указују на то да само свестрана економска и трговинска сарадња са нашим руским пријатељима може довести до опоравка посрнуле српске привреде и превазилажења све већег спољнотрговинског дефицита Србије.

Са Русима нас веже језик, вера, исто словенско порекло и слична историјска судбина. Ако су Срби ишта научили из историје, онда је то чињеница да кад год је Русија била јака и стабилна, била је јака и стабилна и наша отаџбина. Кад је Русима ишло лоше, и Срби су страдали. Стога је оријентација ка Руској Федерацији логичан и непогрешив пут српске спољне политике.

Залагаћу се за интензивну сарадњу и са другим пријатељима Србије у свету: са арапским, афричким и азијским земљама, са Индијом, Кином, Јапаном, земљама Латинске Америке,са свима онима који поштују уставни поредак и територијалну целокупност Србије и који је доживљавају као равноправног партнера у међународним односима.

Под условом да Европска унија престане да подржава отцепљење Косова и Метохије и предају интегралног дела Србије у руке шиптарских сепаратиста и терориста, као и различите политичке пројекте усмерене против виталних интереса Србије и српског народа, нећу се противити сарадњи са овом европском интеграцијом.

Србија може да буде партнер Европске уније искључиво као целовита држава. Све друго значило би гажење нашег Устава, правног поретка, националног поноса и државног достојанства.

Будући да је Србија потписник Дејтонског мировног споразума, као председник Републике никада нећу одступити са политичког фронта одбране Републике Српске. Борићу се за очување уставно-правног и политичког статуса Републике Српске као конститутивног и равноправног ентитета у Босни и Херцеговини. Инсистираћу на томе да надлежни органи Републике Србије, пре свега Народна скупштина, Влада и Министарство спољних послова, прогласе правно ништавним одлуке високог представника у Босни и Херцеговини које за циљ имају мајоризацију представника српског народа у Савету министара и другим заједничким институцијама Босне и Херцеговине.

Предано ћу радити на продубљивању специјалних паралелних односа између Србије и Републике Српске, у складу са потписаним билатералним споразумима. Нећу престати да подсећам свет на чињеницу да је Туђманова Хрватска окупирала Републику Српску Крајину, одузела српском народу право конститутивног народа у оквиру некадашње хрватске федералне јединице, убила неколико хиљада и протерала више стотина хиљада Срба са територија на којима су они вековима живели. Као председник Републике свим дипломатским средствима борићу се да престане окупација Републике Српске Крајине, да српском народу буде омогућен слободан повратак кућама, повратак имовине и слободно изјашњавање о својој егзистенцији.

Посебну пажњу посветићу Србима у Црној Гори. Наша браћа и сестре из српске Спарте морају у Србији да се осећају као своји на своме. Никакве препреке не смеју им се постављати приликом школовања или лечења у Србији. Бићу веран Његошевом завету да су Срби из Црне Горе перјаница, понос и узданица васколиког српства.

Залагаћу се за демаскирање опасне за-вере која је овела у заблуду и одродила велики број наше браће и сестара који се данас изјашњавају као припадници измишљене црногорске нације. Историјском неодговорношћу представника власти у Црној Гори, али и Србији, многи грађани Црне Горе напустили су своју српску националну матицу и препустили се криминализованом режиму који Црну Гору води у сигурну пропаст. У срцу ће ми увек бити и Срби у Албанији, Македонији и другим суседним земљама, као и заштита њиховог националног, верског и културног идентитета.

Као председник Србије, веома важну надлежности из области вођења спољних послова користићу да на највиша дипломатска места поставим првенствено људе који су се доказали у својој професији и чију каријеру не оптерећују било какве афере. Посебно ћу водити рачуна да то буду људи који воле своју земљу и који ће својим знањем и развијањем међудржавне привредне сарадње моћи да помогну свеукупни развој Србије и подигну углед наше државе у свету.

На основу уставних и законских овлашћења, обављаћ у дужност главнокомандујућег Војске Србије у складу са националним интересима Републике Србије. Предузећу све неопходне мере да Војска Србије буде добро организована, беспрекорно опремљена и респектабилна војна сила која ће бити ефикасна снага одвраћања од евентуалних поновних покушаја агресије на нашу земљу.

Модернизација Војске Србије мора да буде један од наших приоритета. То не подразумева само набавку преко потребних техничких средстава, већ и подмлађивање и оспособљавање командујућег кадра и обезбеђивање значајно бољих услова за живот свим припадницима наше војске.

Залагаћу се за то да професионална војна лица буду адекватно плаћена за своју верну службу отаџбини и народу и да стамбено питање официра и подофицира буде решено што је пре могуће. Уложићу сваки напор како бих створио професионалан и способан Генералштаб, који ће у сваком тренутку умети да на прави начин заштити виталне интересе наше земље и обезбеди мир и сигурност Србији.

Кључни задатак у овој области биће стварање високоморалног и патриотског кадра Војске Србије. То морају бити људи од части и личног интегритета, који ће овладати знањима и вештинама потребним за заштиту Србије и њених грађана и који ће бити ослобођени било каквих политичких притисака.

Нећу дозволити ангажовање наших младића ван граница наше земље. Војска Србије неће учествовати ни у каквим ратним или окупационим операцијама у Авганистану, Ираку или ма где другде у свету. Као председник Републике оштро ћу се супротставити приближавању Србије НАТО-у.

У НАТО-у Србија нема шта да тражи. НАТО је 1999. године, супротно Повељи Уједињених нација, извршио бруталну агресију на СР Југославију, убио више од хиљаду наших грађана и нанео нам огромну материјалну штету, од које се ни до данас нисмо опоравили.

Такође, НАТО је 1994. и 1995. године бомбардовао Републику Српску и Републику Српску Крајину, на тај начин се отворено сврставајући на страну српских непријатеља током ратова вођених деведесетих година на просторима бивше СФРЈ. Коначно, НАТО је главни војни ослонац шиптарским сепаратистима и терористима на Косову и Метохији. Србија нема било какав интерес да постане члан овог агресивног војног савеза, који није ништа друго до ударна песница новог светског поретка и војна компонента глобализма. У случају евентуалног референдума о приступању Србије НАТО-у, као председник Републике позваћу грађане Србије да гласају против уласка наше државе у ову организацију, који би додатно осиромашио грађане наше земље и урушио нам добре односе са искреним пријатељима Србије.

Заједно са свим грађанима Србије, градићу друштво засновано на равноправности и поштовању свих људских права и слобода загарантованих Уставом Србије и међународним споразумима и конвенцијама. Хоћу да држава Србија буде пример остварења најширих мањинских права, у којој ће припадници свих националних мањина бити у свему изједначени са већинским народом. Истински ћу се борити да припадници националних мањина буду укључени у све државне структуре и да увек буду консултовани у процесу доношења најважнијих одлука за нашу земљу.

Помиловања ћу додељивати само у случајевима када је дошло до грубог кршења људских права осуђеника, односно када је до њихове осуде дошло услед политичког, економског или било ког другог притиска.

Хоћу да вратим вредност државним одликовањима кроз формирање оштрих и прецизних критеријума за доделу признања за дугогодишњи рад и изузетне доприносе друштву. Државна одликовања неће добијати партијски моћници и њихови пријатељи због свог политичког утицаја, већ ће право на њих имати само људичија су дела задужила Србију и њене грађане.

Србију данас потреса велики број афера које штете њеном угледу и које говоре да садашња власт не чини ништа да се озбиљно обрачуна са коруптивним процесима који потресају наше друштво.

Као председник Републике, залагаћу се да сви носиоци државних и других јавних функција који су учествовали у корупционашким и криминалним радњама буду најоштрије кажњавани. Охрабриваћу борбу државе против организованог криминала и никада се нећу устручавати да криминалце јавно разоткријем И укажем грађанима на њихова кривична дела.

Предано ћу радити на враћању потпуне независности српском судству. Борићу се за то да сви грађани могу да остваре своја права у области правосуђа у најкраћем могућем року. Предлагаћу и бираћу носиоце највиших судијских функција искључиво у складу са њиховим знањем и способностима, а не, као што је то данас случај, са њиховом страначком припадношћу.

Пуну подршку ћу пружити породици као основном стубу српског друштва. Личним примером доказаћу да су честитост, поштење, верност, љубав према деци и према ближњима врлине које ће вратити снагу Србији. По узору на наше славне претке, кад треба бићу мелем, а кад треба бићу мач.

Борићу се, без узмицања, против трговине наркотицима, трговине белим робљем, сексуалне злоупотребе деце, мушкараца и жена, против свега онога што нарушава традиционалне моралне вредности Србије.

Једнакост и апсолутна равноправност полова вредности су за које се читав живот искрено и свим срцем борим. Интензивно ћу радити на побољшању положаја жена. У нашем друштву не сме да постоји ни минимум толеранције према разним облицима насиља над женама. Једнака права и могућности морају да се обезбеде сваком појединцу, свакој жени и сваком мушкарцу, свакој девојчици и сваком дечаку.

Руку сарадње пружам свим нашим грађанима, без обзира на нацију, веру, расу, пол, политичко опредељење, образовање или социјални статус. Право детета биће неприкосновено. Србија већ данас мора радикално да промени своју политику везану за подстицање наталитета. Као председник Србије инсистираћу да Србија доноси законе који подстичу рађање деце, оне који дају једнаку шансу младим људима, јер су деца и млади једина и најбоља будућност Србије. Свако дете мора да има право на бесплатно школовање и образовно усавршавање, у складу са талентом И марљивошћу.

Образовање не сме да буде привилегија богатих, већ право сваког детета у Србији.

Инсистираћу да рад Владе и других државних органа буде потпуно јаван и да сваки грађанин у сваком тренутку може да добије све информације од значаја за његов живот. Обезбедићу директна телевизијска суочавања са свим члановима Владе, који ће морати много чешће и детаљније да полажу рачуне за свој рад. На овај начин оствариће се најбоља и најдинамичнија контрола рада извршне власти у Србији.

Бићу председник који уме да слуша глас свог народа. Нећу и не умем да будем бирократа који своје време проводи у кабинетима, дистанциран од свог народа, нити ћу бити слуга страних амбасадора. Увек ћу бити доступан свим грађанима Србије и увек ћу наћи времена да им будем на услузи. Бићу исти човек којег и данас имате пред собом, јер и председник је само један од грађана Србије.

Зауставићу хајку која се у Србији већ годинама води на најхрабрије српске синове који су бранили наш народ у Републици Српској Крајини, Републици Српској и на Косову и Метохији. Правосудни и други државни органи морају да буду страх и трепет, али за криминалце и пробисвете, а не за јунаке и витезове. Разуме се, тражићу да се свака сумња о томе да је било који грађанин Србије починио злочин у оружаним сукобима током деведесетих година испита и процесуира, али искључиво пред надлежним органима Републике Србије. Грађанима Србије којима се суди пред тзв. Хашким трибуналом неће ни у чему изостати моја помоћ, а њиховим породицама пружићу заштиту која ће им донекле вратити мир, спокојство и материјалну сигурност.

Више никада ниједног Србина не смемо да изручимо некој страној држави, такозваном Међународном суду или међународној организацији.

Желим да будем председник Србије која је свима мајка, а никоме маћеха.

Бићу председник свих. Зато од свих тражим подршку. Да свима буде боље. Да буде боље Србији. Гласајте разумом.

За слободу, за правду,
за срећнију и бољу Србију

Свим срцем Томислав НИКОЛИЋ